Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukorima i kritikama upućenim ministrima i direktorima javnih preduzeća na sednici Vlade dao je šlagvort premijeru Đuru Macutu da, gostujući na javnom servisu, najavi moguću rekonstrukciju svog kabineta na proleće. Dan ranije, predsednik Vučić poručio je da će se na parlamentarne izbore ići na jesen. Sledstveno tome, nameće se pitanje: zbog čega bi se išlo na rekonstrukciju Vlade uoči parlamentarnih izbora?
„Postoji odsustvo komunikacije. Računi će morati da se polažu na osnovu toga koliko se angažujete, ali ne samo koliko, nego i na koji način, da imate odgovornost prema nečemu svojim ponašanjem ili delovanjem. Mora se doći do toga da se razmišlja i o rekonstrukciji. Mislim da je vreme da se to radi periodično i možda jeste trenutak da s proleća razmišljamo i o tome“, poručio je Macut za RTS.
Za rekonstrukcijom vlade obično se poseže posle velikih kriza, praćenih većinskim nezadovoljstvom radom kabineta u javnom mnjenju ili makar među glasačima partije na vlasti. Vlada se rekonstruiše i nakon razotkrivenih afera, nesuglasica među koalicionim partnerima, a sve kako bi se izbeglo ili makar odložilo ponovno raspisivanje izbora. Pojedinačni ministri mogu da budu smenjeni zbog loših rezultata ili manjka zalaganja i bez rekonstrukcije, jer ista podrazumeva da većina kabineta nije radila kako bi trebalo.
Ukoliko se ostvari zamisao o rekonstrukciji aktuelne Vlade na proleće, to može imati jedan cilj – popravljanje reputacije vlasti kroz poruku da ni u sopstvenim redovima nema nedodirljivih, te da u vlasti nema mesta za one koji „24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, nisu posvećeni boljitku naroda“. I sam predsednik Vučić na pomenutoj sednici Vlade napravio je poređenje koliko je on opština obišao, pored svojih obaveza na međunarodnom planu, u odnosu na aktuelne ministre, uz već tradicionalnu zamerku upućenu onima koji idu na vikende, odmore i kače slike na društvene mreže iz evropskih gradova.
Ako je priča o rekonstrukciji, ipak, samo blef koji je posle „ribanja“ ministara na sednici Vlade izgovorio premijer Macut, to možemo tumačiti kao pokušaj da se ministri „razbude“, jer smo već ušli u izbornu godinu. To znači da će vrh vlasti insistirati da se, pre svega na infrastrukturnim projektima, radi punom parom, kako bi pre izlaska na birališta na jesen sva gradilišta, rekonstrukcije, krečenja i asfaltiranja bila iskorišćena u predizbornoj kampanji.
Vlada Đura Macuta, sa čak trideset jednim ministrom sa i bez portfelja, jedna je od najglomaznijih u istoriji Srbije. Vlada u kojoj je premijer bio sadašnji predsednik Vučić u svom prvom mandatu, na primer, imala je osamnaest resora. Veliki broj ministarskih fotelja u aktuelnoj Vladi mogao bi se tumačiti kao pokušaj da se u jeku društvene krize podmire apetiti, kako ljudi iz sopstvene stranke, tako i koalicionih partnera – za svaki slučaj. Da li oni u vlasti koji se pitaju glomazan, pa samim tim i trom kabinet u Nemanjinoj, sada kada je „pik“ krize prošao, vide kao teret koji bez „osveženja“ neće moći da iznese izbornu godinu?
Još jedan igrokaz?
Đorđe Vukadinović, glavni urednik Nove srpske političke misli, kaže za NIN da su najava rekonstrukcije Vlade, kao i uvod u tu najavu – javna sednica na kojoj je predsednik Aleksandar Vučić delio „packe“ i ukore ministrima i direktorima – deo iste medijsko-političke šarade, odnosno kampanje za očuvanje rejtinga vlasti i predsednika, koju neprekidno gledamo više od deset godina.
„Nisam baš siguran koliki će biti domet toga, jer imam utisak kao da je čak i pristalicama SNS-a, posle svega što se dešavalo i što se moglo gledati prethodnih godina, jasno da je reč o nekoj vrsti kolektivne predstave. Čak i najdosledniji i najredovniji glasači SNS-a, ne verujem da su baš blizu stava i prihvatanja toga kako će gospodin Macut da sprovede neku rekonstrukciju Vlade, jer realno govoreći on tu Vladu nije ni konstruisao“, smatra Vukadinović.
Prema njegovom viđenju, tu Vladu formirao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić – lično, kao što je i samog Đura Macuta selektovao i postavio na to mesto. Zbog toga Vukadinović navodi da će biti teško da neko drugi sem samog Vučića tu eventualnu rekonstrukciju može da izvrši. On ukazuje da je to jedna problematična stvar, ukoliko se zanemari degutantnost čitave scene i igrokaza koji je bio mučan za gledanje, a iz koga je proistekla najava rekonstrukcije.
„Ako bi se ozbiljno shvatila ta najava rekonstrukcije, onda bi se postavilo pitanje šta će nam rekonstrukcija, ako će biti izbori do kraja godine. Ali, istovremeno, to bi moglo da znači da možda izbori neće biti do kraja godine – ako bi stvarno bilo rekonstrukcije. Jer da bi se rekonstrukcija sprovela, pa da bi novi ministri ušli u posao, potrebno je barem nekoliko meseci. Tu smo već debelo u proleću. A da bi izbori bili do kraja godine, morali bi se na jesen već raspisati“, predočava Vukadinović.
Momčilo Trajković: Vučićeva politika je izgubila pola Gračanice
On dodaje da je kod nas sve moguće kada je reč o političkim odlukama i dešavanjima, pa sledstveno tome kaže da bi to, logički gledano, moglo da znači da ili neće biti rekonstrukcije ili neće biti izbora do kraja godine. Prema Vukadinovićevom viđenju, bilo bi zaista besmisleno da se na proleće rekonstruiše Vlada, da se ministri onda par meseci uvode u posao, a da potom Vlada podnosi ostavku i pređe u tehnički mandat kako bi se raspisali izbori. Zbog toga, naš sagovornik smatra da barem jedna od te dve najave – ili ona o rekonstrukciji ili ona o izborima – nije uverljiva, a vrlo je moguće da nije previše ozbiljna nijedna.
„Macut ispunio svoju ulogu“
Upitan o učinku samog premijera Macuta, koji je i najavio moguću rekonstrukciju, Vukadinović odgovara da nema nikakve dileme oko toga kako se predsednik Vlade našao i kako se snašao na tom mestu. Međutim, naš sagovornik smatra da je Macut, na neki način, tu ulogu i razloge zbog kojih se našao tu gde jeste – zapravo odradio uspešno. Vukadinović pojašnjava da je Macutova misija i uloga bila privremeno spuštanje tenzija u društvu, a pre svega unutar akademske zajednice, kao i obnavljanje koliko-toliko normalnog rada univerziteta.
„On je tu ulogu ispunio. Da li prosto samim imenovanjem, da li tim dijalogom koji je u jednom trenutku profunkcionisao sa rektorom Đokićem. U jednom dosta važnom i kritičnom trenutku za društvo, a posebno kritičnom za vlast, paradoksalno, sve takav kakav je, neumešan previše u svoj posao, nije bio iritantan, ni konfliktna ličnost. Da li svojom zaslugom ili sticajem okolnosti – to je drugo pitanje – on je uspeo da privremeno premosti taj momenat krize i da se donekle spusti tenzija, makar unutar univerzitetske zajednice“, ukazuje Vukadinović.
Sa druge strane, naš sagovornik je mišljenja da Macut nije imao ni mandat niti težinu za nešto više od toga – recimo, da zbilja otvori neki proces dijaloga u društvu. Vukadinović navodi da, čak i da je Macut imao volje, nije imao ni snage ni mandata – a pitanje je da li je imao i volju.
„Paradoksalno, on se ispostavio u tom jednom segmentu zbog koga je i doveden, iz ugla vlasti i predsednika koji ga je tu i postavio, kao privremeno, prelazno, ali zapravo dobro rešenje za taj cilj zbog kojeg je i doveden“, zaključuje Vukadinović.
Izvor: NIN
