Годину дана након повратка Доналда Трампа у Белу кућу, Кина се све јасније профилисала као добитник „хаоса“у глобалним односима које је изазвала политика „Америка на првом месту“. Уместо очекиваног притиска на кинеску економију, Пекинг је током 2025. године забележио рекордан трговински суфицит и убрзано ојачао везе са бројним партнерима ван Сједињених Држава.
Према подацима које преноси Ројтерс, кинески трговински суфицит прошле године достигао је рекордних 1,2 билиона долара, док су месечни девизни приливи у децембру премашили 100 милијарди долара, највише икада забележено. Истовремено, глобална употреба кинеске валуте, јуана, значајно је порасла, што Пекинг види као стратешки искорак у смањењу зависности од долара.
Док су односи Вашингтона са традиционалним савезницима додатно оптерећени царинама, политичком непредвидивошћу и оштрим реторичким заокретима, Кина је, како оцењују аналитичари, искористила простор да се наметне као стабилнији и предвидљивији партнер. У том контексту треба посматрати и четвородневну посету британског премијера Кира Стармера Пекингу, прву такву посету једног британског премијера још од 2018. године, са циљем обнављања нарушених економских односа.ж
Сличан сигнал стигао је и из Отаве. Канада и Кина су током јануара потписале споразум о смањењу трговинских баријера и успостављању новог стратешког оквира сарадње, а канадски премијер је том приликом Кину описао као предвидљивијег и поузданијег партнера. Паралелно с тим, Индија и Европска унија постигле су дуго одлагани трговински договор, настојећи да умање зависност од америчког тржишта.
Брзи економски добитци, тешке теме по страни – Стармерова кинеска агенда
Британски премијер Кир Стармер допутовао је у Кину с јасно ограниченим амбицијама: да обезбеди неколико конкретних економских помака које може да представи као успех на домаћем терену, уз избегавање тема које би могле да изазову политичке или безбедносне потресе. Стратегија Лондона заснива се на селективној сарадњи, у областима које се сматрају најмање спорним и које не задиру директно у питања националне безбедности.
У фокусу посете су смањење кинеских царина на британски виски и бренди, олакшан приступ кинеском тржишту за финансијске и професионалне услуге, признавање британских стручних квалификација, издавање банкарских и осигуравајућих лиценци, као и визне олакшице за краткотрајна путовања. Посебан акценат стављен је и на јачање веза између лондонског Ситија и кинеских берзи, кроз унапређење постојећих механизама за прекогранична улагања и већу проточност капитала.
Делегацију која прати Кира Стармера чине челници водећих британских банака, инвестиционих фондова и мултинационалних компанија, али и представници фармацеутског сектора, који у Кини виде кључни извор нових биотехнолошких иновација и потенцијалних партнерстава. Лондон настоји да се позиционира као регулаторни и истраживачки мост између кинеских иновација и западних тржишта, посебно у области клиничких испитивања и развоја лекова, ослањајући се на сопствени регулаторни углед.
Истовремено, најосетљивије теме намерно остају ван преговарачког оквира. Влада у Лондону избегава директно отварање питања кинеске индустријске прекомерне производње, субвенционисаног извоза, електричних возила и челика, као и улагања у критичну енергетску инфраструктуру, укључујући ветропаркове и технологију турбина. Та питања се у Лондону сматрају политички превише ризичним у тренутку када западни савезници појачавају притисак на Пекинг, а Британија покушава да одржи крхку равнотежу између економских интереса и безбедносних ограничења.
Пад извоза у САД, раст трговине са Африком, Азијом и Европом
Бројке јасно илуструју промену токова. Кинески извоз у Сједињене Државе пао је за 20 одсто током 2025. године, али је истовремено порастао за више од 25 одсто ка Африци, 13 одсто ка југоисточној Азији, више од седам одсто ка Латинској Америци и преко осам одсто ка Европској унији. Пекинг је, уз то, увео низ мера за подстицање страних инвестиција, укључујући пилот-пројекте у Пекингу, Шангају и другим регионима, којима се шири приступ секторима попут телекомуникација, здравства и образовања.
Тони Кевин: Трамп и Путин на Аљасци – мир на столу, сумње у ваздуху
Упркос дуготрајним проблемима са слабом домаћом потрошњом и кризом у сектору некретнина, кинеска економија је 2025. године остварила раст од пет одсто, у складу са званичним циљевима. Финансијска тржишта су реаговала позитивно, шангајски берзански индекс порастао је више од 27 одсто у протеклих годину дана, надмашивши учинак америчких берзи.
Посебну пажњу Пекинг посвећује интернационализацији јуана. Више од половине кинеских прекограничних трансакција данас се обавља у тој валути, док се готово половина кинеског иностраног банкарског кредитирања реализује у ренминбију. Банке у Азији, Европи и на Блиском истоку убрзано граде инфраструктуру за бржа поравнања у јуанима, рачунајући да непредвидива америчка трговинска политика додатно слаби привлачност долара.
Ипак, упозоравају аналитичари, нови кинески економски шарм не брише дубоко укорењено неповерење. Иако су многе земље спремне да диверсификују односе због затегнутих веза са Вашингтоном, забринутост због кинеске економске присиле, територијалних спорова и дугорочних политичких амбиција остаје присутна. Како оцењују поједини западни експерти, тренутни контраст између америчке конфронтационе политике и кинеског прагматичнијег наступа не мора нужно значити и трајно стратешко приближавање Пекингу.
Извор: НИН
