Piše: Marinko M. Vučinić
Povodom osamdesete godišnjice oslobođenja zloglasnog jasenovačkog logora probojem zatočenika i obeležavanja 27. januara Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta organizovana je prigodna izložba u holu Narodne skupštine Srbije –Jasenovac-trajna opomena. Muzej žrtava genocida je uz podršku ministarstva kulture bio njen organizator i programski je osmislio celokupnu izložbenu postavku. Potpredsednik Narodne skupštine Jovana Janjić i posvećeni poznavalac ovih istorijskih događaja je otvarajući ovu izložbu izjavio da „ Genocid na prostoru NDH nije spontano sproveden, već je sistematski činjen i organizovan od države, stvoren u stanju okupacije pod nacističkim i fašističkim okriljem. Revizijom istorije skriva se ružna prošlost, ne da bi se učinio otklon od nje, nego da bi se u njoj i dalje stajalo. Mnogi u Hrvatskoj bi nad tim trebalo da se zamisle“. Obilazeći kasnije izložbu sa državnim sekretarom Ministarstva kulture Lavom Pajkićem( pravim oličenjem naprednjačkog i radikalskog poimanja tzv. patriotizma)on je takođe napomenuo „da su se ustaški zločinci hvalili stotinama hiljada ubijenih Srba, o čemu svedoče čak i nacistički, pored ostalih izvora .Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora, u izveštaju posle Drugog svetskog rata konstatuje da je u Jasenovcu stradalo 500 do 6000 ljudi, uz napomenu da nikada neće moći da se utvrdi tačan broj žrtava“. Nikola Miloševski-jedan od autora ove izložbe je naglasio „Cilj izložbe je da objektivno i celovito prikaže stradanje nevinih žrtava u sistemu koncentracionih logora smrti Jasenovac, simbolu genocida koji su počinile vlasti NDH -a u Drugom svetskom ratu. Fokus izložbe je na istorijskom kontekst, organizaciji i dinamici zločina počinjenih nad pripadnicima srpskog , jevrejskog i romskog naroda u jasenovačkom logorskom sistemu, kao i na kulminaciji zločinačke politike koja je na celokupnoj teritoriji NDH- a bila sveprisutna tokom ratnih godina“. Ova izložba bi svakako trebala da bude značajan doprinos razvoju naše kulture sećanja u kojoj genocid počinjen nad srpskim narodom ima posebno mesto i značaj i to ne samo u istorijskom već i u identitetskom smislu. Posebno imajući u vidu da se u našoj javnosti tek sporadično i često u politikantske svrhe govori o genocidu u Jasenovcu. I kada se to čini onda se od strane ideologa građanističke i pro-evropske Srbije proglašava za stalni i uporni pokušaj samoviktimizacije srpskog naroda .Naglašava se isključiva namera i težnja da govorimo samo o našem stradanju što je po njima stalni faktor narušavanja „skladnih“ među-susedskih odnosa. Posebno sa hrvatskom državom nastalom nakon razbijanja SFRJ u kojoj se sve više širi neo-ustaška ideologija i rehabilituje zločinački i genocidni ustaški pokret i to pod okriljem koalicione vlada HDZ-a ekstremnog proustaškog Domovinskog pokreta. Mora se reći da u savremenoj Hrvatskoj postoje i deluju političke organizacije i pokreti koji se otvoreno suprotstavljaju ovom rastućem talasu otvorene rehabilitacije ustaštva i brutalnoj reviziji neporecivih istorijskih činjenica o genocidu počinjenom nade srpskim narodom u Jasenovačkom logoru i širom Nezavisne države Hrvatske.
Međutim , do koje mere ide licemerstvo, manipulacija i hipokrizija naprednjačkog režima i A. Vučića moglo se videti kako i na koji način je najbeskrupuloznije zloupotrebljena u njihove politikantske svrhe i ova izuzetno značajna izložba o jasenovačkom genocidu nad Srbima. Korišćena je najprizemnija politikantska diskvalifikacija i denunciranje pristalica opozicije i studenata u blokadi, oni su brutalno stigmatizovani tako što se tvrdilo čak i raspravi u Narodnoj Skupštini da su oni ovu izložbu osudili kao provokaciju usmerenu protiv poslanika Evropskog Parlamenta. Nisu izostale ni njihovo žigosanje da podržavaju ustaše i da su u službi hrvatskih tajnih službi što je najniži nivo difamacije od kojeg naprednjaci nisu nikada odustali u obračunu sa svojim političkim protivnicima. Odavno je poznato da njima ništa nije sveto i da su spremni da zbog odbrane svoje vlasti i kleptokratskog režima koriste sva moguća sredstva. Postoji li veća uvreda za svakog Srbina od toga da bude proglašavan da podržava ustaše i ustaški zločinački režim iz vremena NDH-a. Posebno je zloupotrebljavana tvrdnja da poslanici Evropskog Parlamenta po svaku cenu žele da izbegnu obilazak ove izložbe, a kada su oni to učinili nije prestala dalja manipulacija u medijima koji su pod kontrolom naprednjačkog režima. Upravo su predstavnici opozicionih pro-evropskih i nacionalno opredeljenih stranaka u nekoliko navrata veoma argumentovano ukazivali na neprihvatljive stavove i ponašanje T. Picule kao izaslanika EU za Srbiji. Interesantno da je član ove parlamentarne delegacije D. Štir, Inače visoki funkcioner HDZ-a, kao predstavnik narodnjačke stranačke formacije u EU bio pošteđen napada od strane dežurnih naprednjačkih velikih patriota. A. Vučić i njegovi naprednjački pripuzi su inače poznati po svojoj doslednosti i pridržavanju elementarnih principa istine i morala.
Marinko Vučinić: Postoji li ultimatum koji A. Vučić neće prihvatiti
Često korišćeni oprobani metod naprednjačke vlasti i A. Vučića je sadržan u tome da sebe predstavljaju kao jedine branitelje i neprikosnovene zastupnike srpskih nacionalnih i državnih interesa (videli smo kako su to uradili na Kosovu i Metohiji) i čuvara sećanja na srpske žrtve u Jasenovcu .A radi se kao i mnogo puta do sada o ordinarnoj politikantskoj manipulaciji namenjenoj(kao i uvek) pre svega njihovom biračkom telu izloženom neprestanoj medijskoj propagandi bez mogućnosti da čuju bilo kavo drugačije i kritički intonirano mišljenje. Jer treba po svaku cenu zadržati monopol na vođenje nacionalne politike u Srbiji bez obzira što je A. Vučić toliko puta žrtvovao i izdao osnovne srpske državne i nacionalne interese samo i isključivo radi njegovog održanja na vlasti bez obzira na cenu koju plaća srpski narod, pre svega na Kosovu i Metohiji. Pri tome najviši zvaničnici Srbije a posebno A. Vučić neprestano ponavljaju da je njihovo osnovno strateško političko opredeljenje vezano za ulazak u Evropsku Uniju bez obzira što je osnovni zahtev i uslov evropskih integracija sadržan u zahtevu EU i SAD da Srbija prizna tzv. nezavisnost lažne kosovske države i potpiše obavezujući sporazum sa ovom para državnom tvorevinom koja ima apsolutnu podršku tzv. međunarodne zajednice. Radi se o otvorenom aktu veleizdaje srpskih državnih i nacionalnih interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i to ne može da poništi nikakva isprazna retorika poslanika vladajuće koalicije o Kosovu i Metohiji u susretu sa poslanicima evropskog Parlamenta.
Kada se radi o našoj kulturi sećanja i genocidu počinjenom nad srpskim narodom u Jasenovcu, on je postao već deo našeg identiteta, samo da podsetimo ove velike naprednjačke rodoljupce i branitelje srpskih svetinja na nekoliko očitih i lako proverljivih činjenica. Na zasedanju Narodne Skupštine 27 januara 2022 godine na dnevnom redu je bilo izjašnjavanje o predlogu Rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima 1941-12945 godine koju je predložila poslanica SPS a Smilja Tišma, kao dete bila je logoraš u Jasenovcu. Samo 30 poslanika je glasalo za ovu Rezoluciju a 113 je bilo protiv, nisu je podržali ni poslanici SPS-, stanaka kojoj ona pripada , a izostala je podrška i opozicionih stranaka građanističke i pro-evropske orijentacije koji se inače toliko zdušno i istrajno zalažu za evropske vrednosti i sprovođenje tranzicione pravde i suočavanje sa prošlošću. Kada su žrtve srpskog naroda u pitanju onda ne vredi poštovanje evropskih vrednosti jer se ne uklapaju u postojeću crnu legendu o Srbima kao glavnom remetilačkom faktoru u ovom regionu i to posebno kada govore o žrtvama srpskog naroda ne samo u Jasenovcu. Tada je takođe traženo da 28 April bude proglašen za dan genocida nad Srbima u 20 veku i taj predlog je odbijen. I ovoga puta je ovo sramno ne izglasavanje ove Rezolucije i Dana genocida nad srpskim narodom samo pokazalo da je presudio kalkulantski primenjen državni razlog ali i opredeljenje A. Vučića za ulazak u EU koje je bilo važnije od iskazivanja elementarnog poštovanja za stradanje srpskog naroda u jasenovačkom genocidu. Poslanička grupa Mi- Glas iz naroda podnela je zahtev 30 Jula 2025 godine da se na dnevni red zasedanja Narodne Skupštine Srbije uvrsti tačka dnevnog reda o donošenju Rezolucije o genocidu NDH-a nad Srbima, Jevrejima i Romima . Ovoga puta predlog ove Rezolucije nije ni dospeo na dnevni red jer je ovaj predlog podržalo samo 13 poslanika a nije glasalo za usvajanje 133 poslanika. I sada poslanici SNS-a koji nisu ni posle ove dve inicijative za donošenje skupštinske Rezolucije o genocidu u Jasenovcu koje nisu većinski podržali bez ikakvog obzira i stida( što je za njih odavno nepoznata moralna i ljudska kategorija) drže isprazne patriotske tirade o poštovanju srpskih žrtva i srpskih nacionalnih interesa. A samo moraju da konačno odgovore na veoma jednostavno i jasno pitanje? Zašto nisu nikada glasali za donošenje Rezolucije o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Jasenovcu. Odgovor na pitanje se krije između ostalog i u ovom na izgled uzgrednom detalju. A. Vučić je u gostovanju u emisiji na TV FACE koju vodi Senad Hađifejzović (inače veoma „objektivni „novinar koji nikada ne želi da izgovori ime Republike srpske koju smatra genocidnom tvorevinom) na njegovo insistriranje ponovljeno tri puta da odgovori na pitanje da li je u Jasenovcu bio genocid , Predsednik republike Srbije nije smogao snage da pruži potvrdan odgovor. Bilo bi zanimljivo videti podatke koliko je naših učenika posetilo u proteklim godinama stratišta u Jasenovcu i Donjoj gradini jer i to je deo politike kulture sećanja koju bi trebalo da vode naša ministarstva prosvete i kulture. Podaci o poseti bi sigurno bili veoma poražavajući. Na predstavljanu tri toma kapitalne knjige o A. Stepincu dr Predraga Ilića on je izneo podatak da je u Hrvatskoj štampano 130 knjiga njemu posvećenih dok je u Srbiji izašlo desetak knjiga o ovom katoličkom prelatu koji je presudno učestvovao u uspostavljanju i održavanju ustaškog režima. I to samo zahvaljujući samompregornom radu nekoliko naših istaknutih istoričara i izdavača i to bez ozbiljno zasnovane i osmišljene institucionalne i državne podrške. Toliko o brizi ove „patriotski i nacionalno“ opredeljene vlasti za uspostavljanje ozbiljno zasnovane i osmišljenje nacionalne politike i kulture sećanja koja ima izuzetan značaj za razvoj i održanje srpske nacionalne i istorijske svesti i identiteta. Ovom prilikom vredi navesti reagovanje akademika Vasilija Đ. Krestića koje je pre nekoliko dana objavljeno u Politici a naslovljeno je O memorijalnom centru za srpske žrtve genocida. “U Politici objavljenoj uoči Nove godine mogli smo da pročitamo tekst iz kojeg smo saznali da je patrijarh Porfirije posetio memorijalni centar za žrtve Holokausta, koji se nalazi na mestu Starog Sajmišta, na ušću Save u Dunav, i da se u njemu poklonio nedužnim stradalnicima. Taj čin našeg patrijarha zaslužuje svako poštovanje.
Marinko Vučinić: Rezervat A. Vučića i Vlade Srbije za Srbe na Kosovu i Metohiji
Međutim, nameće se pitanje gde je i šta je s memorijalnim centrom u kojem bi se patrijarh poklonio srpskim žrtvama genocida. Koliko znam, Jevreji imaju u više evropskih zemalja memorijalne centre, što je za pohvalu. Mi u Srbiji, nemamo nijedan i to nam ne služi na čast. Više puta sa samog političkog vrha čuli smo obećanja da će uskoro biti izgrađen memorijalni centar za srpske žrtve genocida. To obećanje do danas nije ispunjeno. Štaviše, mi još nismo dobili ni dan stradanja i sećanja našeg naroda o genocidu, iako je o tome u Narodnoj skupštini obavljeno pet glasanja“. Poznavajući oportunističku, lažljivu, obmanjivačku i politikantsku prirodu vladavine A. Vučića ne možemo se nadati da ćemo dobiti prave i poudane odgovore na postavljena pitanja vezana za našu kulturu sećanja i stvaranje uslova za izgradnju institucija i politike koja će obezbediti razvoj naše nacionalne i istorijske svesti zasnovane na racionalnim i objektivnim naučnim analizama i uvidima. Ali jedno je izvesno da će se nastaviti njegovo megalomansko nastojanje da po svaku cenu sebe predstavlja kao političara i „državnika“ koji je već obezbedio posebno mesto u našoj istoriji bez obzira što je njegova nacionalna i državna politika posebno na našem Kosovu i Metohiji doživela apsolutni poraz i krah.
