Јавна установа „Захумље“ овогодишње културно-умјетничке садржаје завршила је представљањем књиге „У правцу слободе – колумне и коментари (2020 – 2022)“ Војина Грубача. Промоција Грубачеве књиге, у којој се налази 195 текстова, одржана је синоћ, у сали „Захумља“.
Књига „У правцу слободе“, према ријечима политиколога и књижевника, мр Александра Ћуковића, представља изузетно вриједан аналитички корпус. Аутор биљежи, тумачи и проблематизује једну изузетно сложену политичку и културолошку стварност савремене Црне Горе у периоду између 2020. и 2022. године.
„Хронолошки прати један од најбурнијих савремених политичких циклуса, у чијем се средишту нашао, ко други до световасиљевски Никшиц, Команинов Град господин, постављен као метафорички епицентар дубоких идентитетских и идеолошких ‘потреса’ друштвеног расплета чије сагледавање овом књигом добија прве озбиљније контуре. Ту се, у Грубачевом читању,зачела и, до извјесне мјере, обликовала алтернатива дуготрајном системском монополу који је намучио и до пуцања оптеретио рецепторе друштва. Дакако, ту се и критички освјетљавају апсурди и заблуде које се јављају на оба политичка пола као покушаји да се напрегнутост и оптереценост коначно напусте, што до сада никоме није пошло за руком. И ту је, разумије се, Грубач немилосрдан. На моменте, према мом скромном увјерењу, и бруталан, али са сврхом“, истакао је Ћуковић.
Рецензенткиња, књижевница Милица Бакрач, истакла је да ће књига изненадити, обрадовати, али и разљутити читалачку публику. Колумне које је Грубач стварао посљедњих неколико деценија, углавном као „посматрач“ из Русије, пратиле су бурну и варљиву политичку сцену Црне Горе и све њене личности.
„И у овој, првој књизи која обухвата период од 2020-2022. године, ауторове колумне сликају вријеме уочи великих литија покренутих због одбране Српске православне цркве у Црној Гори – што јесте ‘побједа’, па до краја 2022. која јесте ‘слобода’, али и тумбање смисла, наших тежњи и очекивања која су требала збиља да буду позитивна. Оно што је заиста похвално, а што као сарадник на овом издању и те како знам: Војин Грубач није мијењао карактере и особине ‘својих’ ликова који се ‘провлаче’ кроз колумне. Неке од Војинових колумни јесу заиста глас народа. Неке и нијесу, због тога што је Грубачев аналитички став често строг и непромјењив, и не подудара се сасвим са мишљењем сарадника на књизи. Дакле, то не мора да буде препрека да се добра професионална сарадња спроведе како треба“, нагласила је Бакрач.
Текстови попут Грубачевих колумни и коментара, као својеврсна хроника једног преломног тренутка у савременој историји Црне Горе могу имати дугорочан значај, у складу са природом пропаганде и политичке аналитике, сматра технички уредник, књижевни критичар мр Милорад Дурутовић.
Иако су ти текстови настајали по начелу тренутка, могу имати и извјестан футуристички значај.
„За тумаче нашег времена Грубачева књига може бити вишеструко корисна. њено хроникално начело друштвено-политичког живота, анализе које су често објављиване дословно из дана у дан, могу послужити за уочавање необичне друштвене динамике, као и за регистровање оних битних нијанси које протоком времена нестају и које је немогуће очувати у оквирима класичних историографских дисциплина. Без намјере да правим непримјерену аналогију,може се рећи да Грубачева књига у извјесном смислу има онај значајан који имају велики историјски романи: на фону крупних историјских околности они залазе у судбине обичног човјека и саопштавају нам шта је народ желио, како је страдао и чему се надао, а не само оно што остаје упамћено као легат политичких елита“, казао је Дурутовић на промоцији која је одржана у пуној сали „Захумља“.
Како аутор у предговору наводи, књига је хронологија бурног друштвено-политичког раздобља када се у Црној Гори интензивно преплићу унутрашњи и спољашњи фактори политичке моћи.
„Књига почиње текстовима од маја 2026. и колумнама на разјашњењу идентитетских тема, јер сам сматрао да је то најбоља подршка литијском покрету и његовој основној идеји – помирење пранославних Срба и Црногораца, пацификовању спорних момената наше конфликтне историје, као и брисању идеолошких и политичких разлика међу људима, све уз дубоко поштовање и признање грађанима из других етничких и религијских предзнака који су помогли да се с политичког трона уклони један нехумани режим“, истакао је Грубач.
Одабране текстове, али и одломак из рецензије др Страхиње Булајића, читао је Михаило Перошевић.
Булајић је записао да су Грубачеви текстови јасни и пријемчиви за све структуре, а карактерише их бриткост стила.
Извор: РТНК
