Пише: Милош Лалатовић
Један од људи, који се лоше сналазио у свијету, иако је био врло популаран је Курт Кобејн. Човјек, кога је прије свјетске планетарне популарности покупио радник жељезнице из швајцарског воза, гдје је лежао под дејством опијата. Годину дана после тога, постао је свјетски познат.
О животу Курта Кобејна се много већ зна, али, ипак, неки детаљи излазе и стварају јаснију слику о овом човјеку, човјеку, коме би најбољи назив био једноставно, ,,Рана“. Да, рана као бол, крварење, само све то из дна душе. Има таквих музичара у историји рокенрола, попут Јана Кертиса, Џими Морисона, Ејми Вајнхаус, Џенис Џоплин, Ника Дрејка.
Успјешни маргиналци, који од свог успјеха, најчешће нијесу имали велике користи, на овај или онај начин. Али, нијесу они везани само за рок музику, него, уопште, и за читав свијет умјетности свих врста и епоха, од композитора, музичара, сликара, књижевника.
Сликари, Винсент Ван Гог, који је за живота продао само једну своју слику, Амадео Модиљани, такође се није сналазио у ,,купопродајном“ свијету. Књижевници, Франц Кафка, који је за живота био потпуно непознат, а, пред смрт свом пријатељу Максу Броду оставио завјештање да уништи сва његова дјела, што овај на срећу свјетске књижевности није урадио. Тешку судбину је имао и руски класик Гогољ, разапет између свога лудила, страсти и религије.
Тако је и Курт Кобејн, од самог рођења био одређен за алтернативу. Родитељи су му се развели у његовој деветој години, дотад су он и сестра Кимберли, живјели са њима као свака уобичајена наизглед срећна америчка породица. Славили Божић на амерички начин, Нову Годину, рођендане са дувањем свјећица, насмијани, сређени, али са тајном, коју родитељи, радници средње ниже класе, морају ускоро да саопште дјеци, разводе се. Курт, ионако осјетљив и од прије тога, већ на терапији због поремећаја пажње или чувеног АДХД-а, пије Риталин, лијек на бази амфетамина, чак са осам година. После тога развода осјећао стид, депресиван, остављен и рањив, између родитеља који су склопили нове породице, па и друга из школе, чији су родитељи покушали да га преведу на хришћанство, чак, дјелимично и успјели, неке пјесме које је Курт, касније обрадио, директно су везане за Исуса Христа и хришћанство. Али, ипак, не остаје у тој религији, одаје се пороцима увелико већ са петнаест година, по неким изворима, постаје бескућник, након што га мајка избацује из куће, због напуштања средње школе.
Дане проводи и у градској библиотеци у родном Абердину, држава Вашингтон, гдје чита авангардне америчке и свјетске писце, најчешће битнике Вилијама Бароуза, Чарлса Буковског, њемачког књижевника Патрика Зискинда и остале, под чијим ће утицајем написати и неке своје пјесме. Пола године пред своју трагичну смрт изразио је жељу да упозна свог омиљеног писца Вилијама Бароуза. Посјетио га је, размјенили бројна слична интересовања, иако годинама у великом генерацијском раскораку, а ипак блиски. Сам Бароуз је након разговора са Кобејном рекао ,,нешто није у реду са овим дјечаком, мршти се без разлога“. Бароуз је утицао на бројне рок звијезде, попут, Пети Смит, Џима Морисона, Дејвида Боувија, Мика Џегера и других.
Курт Кобејн, без обзира на своју планетарну популарност, коју је постигао са својим бендом Нирвана, посебно након албума Nevermind из 1991.године, тешко се борио са том својом ненаданом славом, менаџерским ајкулама, који су жељели да искористе пјесме инспирисане рањивошћу некада обичног дјечака, кога су до скоро тјерали као луталицу, а сад зарађује милионе. Било је прича да жели да напусти бенд и придружи се групи Холе, своје супруге Кортни Лав.
Стално под меланхолијом, депресијом, стомачним проблемима, узрокованим психосоматским чиниоцима, зависношћу, извршава на крају суицид, 5 Априла 1994.године. Иако, једна од најпознатијих Нирваниних пјесама, чувена обрада пјесме Дејвида Боувија, The man who sold the world или у преводу Човјек, који је продао свијет, у Куртовом случају, могло би се рећи ,,човјек, кога је продао свијет“. Свијет, као стара варалица, која је издала и продала већ многе и наставља са том праксом, а Курт је само један у низу.
Курт Кобејн, симбол малог, популарног човјека, кога је продао свијет за шаку сребрењака.
