Пише: Бобан Каровић
Побуњени студенти у недељу 28. децембра организују протест на којем ће прикупљати потписе за расписивање ванредних парламентарних избора. То неће бити протест на какве смо досад навикли од њих, јер неће бити говора и окупљања на једном месту, већ ће се штандови академаца налазити у више од 50 градова и општина широм Србије. Грађани ће – осим да дају потпис подршке – бити у прилици да питају академце све што их занима. Циљ је, истичу они, боље упознавање и умрежавање са грађанима, а све како би се видело колику подршку имају и како би заједнички наставили даљу борбу.
Припрема за изборе
Као својеврсну увертиру, студенти су претходних дана организовали акцију „од врата до врата“ током које су разговарали са грађанима. Између осталог, поручују да им је „потребан сваки појединац“ и да је потребно да буде што више контролора на изборима, те да је „много важније како ћемо на изборни дан сачувати победу коју знамо да заслужујемо, јер је ова побуна давно прерасла студентску, ово је већ један општенародни бунт“. Осим „огромног људства у виду контролора, посматрача, мобилних тимова“, академци наводе да је потребна и „сама воља да се изађе на дан избора и гласа“.
Тако је и предстојећи скуп у недељу 28. децембра нека врста припреме и мобилизације за изборе. Студенти су, иначе, све своје раније захтеве према властима у мају свели на само један – расписивање ванредних парламентарних избора, док власт, с друге стране, упорно одбија да то и учини. Међутим, како тренутно ствари стоје, ванредни парламентарни избори биће одржани током наредне године.
Политиколог и извршни директор Академске иницијативе “Форум 10” Фахрудин Кладничанин каже за НИН да предстојеће прикупљање потписа само по себи не обавезује власт да распише парламентарне изборе, али може имати политички ефекат уколико покаже да постоји широко и организовано незадовољство.
“У тренутку када започну прикупљање потписа, студенти фактички постају политички актери и остаје да се види како ће ту улогу изнети. Овом иницијативом настоје да повећају јавни притисак, задрже тему избора у фокусу јавности и одрже у оптицају причу о фамозној и дуго очекиваној студентској листи. Истовремено, ова акција представља и својеврсно пребројавање подршке, јер студенти желе да утврде колико људи данас стоји уз њих, годину дана након студентске побуне, у друштвеном контексту који се знатно променио у односу на март, али и на период непосредно након пада надстрешнице у Новом Саду, догађаја који је тада снажно мобилисао јавност, а који се данас, у децембру, готово више и не помиње”, наводи Кладничанин.
Према његовим речима, ова иницијатива пре свега делује као покушај да се поново демонстрирају снага, организација и мобилизациони капацитет.
“Студентски бунт је у међувремену ушао у фазу стагнације, последњи скуп у Новом Пазару показао је мању бројност у поређењу са априлским окупљањем. Ипак, било је и политички снажнијих момената, попут догађаја 15. марта, који су по масовности и структури могли представљати преломну тачку ка убрзаним парламентарним изборима. Тада, међутим, није дошло до јасне политичке артикулације студентских захтева, због чега остаје отворено питање да ли ће власт расписати ванредне парламентарне изборе само на основу сада покренуте петиције”, додаје Кладничанин.
Велики домет акција
Доцент на Факултету политичких наука у Београду Иван Станојевић наводи за НИН да су студенти већ остварили довољан домет свим акцијама од почетка блокада – пешачење преко Србије, обилазак села, вожња бицикала, маратон до европских институција…
Гојко Перовић – Косовски завет – посвећено Митрополиту Амфилохију
„Студентски покрет има значајну предност у јавном мњењу и сада је на столу само питање расплета ове кризе, односно да ли ће и када бити расписани избори. Тренутне студентске акције ’студент у сваком селу’ и кампање ’од врата до врата’ су израз педантности, али и инклузивности ове генерације. Они желе да допру до свих људи и понуде им прилику да из прве руке провере да ли режимски медији с правом сатанизују студенте или не. Желе и да пронесу поруку љубави и праштања. Они знају да су старији затровани медијском пропагандом режимских медија. Свако има неког таквог у кући. Знају да старији нису криви што су стављени у такву ситуацију и желе да им пруже прилику да пређу на страну младости и будућности. Добро је и важно што студенти то раде. Сви ћемо живети у овој земљи и након пада режима зла, а питање је да ли би неко други имао снаге и воље да се бави помирењем и праштањем“, наводи Станојевић.
Оцењује да је, годину дана након великог протеста на Славији, студентски покрет „прекаљен и зрео да изнесе политичке и друштвене промене у Србији“.
„Након више стотина протеста по целој Србији, али и широм Европе, студентски покрет је доминантна политичка снага у земљи према свим нережимским истраживањима јавног мњења. Од тога је још важније стање режима зла против кога су студенти устали. Енергија и потенцијал режима да направи било какав потез у своју корист су практично непостојећи. Они се своде на грчевиту одбрану ругла Ћациленда, који ће остати симбол власти СНС-а. Бранећи узурпиране позиције, режим зла је увео земљу у неформално ванредно стање из кога нема начина да изађе на повољан и одржив начин. Поред отвореног сукоба против свих поштених људи који нису део режима, режиму се затварају врата и у свим међународним форумима, а спремају се и санкције и са истока и са запада. У том релативном односу снага и потенцијала, студентски покрет је данас у највећој предности од свог настанка“, закључује Станојевић.
Протест студената у Новом Пазару: „Постоје црвене линије које се не смеју прелазити”
Студенти у блокади организовали су за викенд протест у Новом Пазару, под слоганом “Или они или ми”, јер је више од 200 студената Државног универзитета у Новом Пазару (ДУНП) изгубило статус студента, а око 30 професора остало без посла. Подршку новопазарским академцима су тог дана пружили студенти и грађани који су у дошли из свих крајева Србије. Учесници протеста су блокирали градске и магистралне правце, а током дана је одржан низ трибина и обраћања студената и професора, као и гостију.
Студент из Новог Пазара Енес Џоговић рекао је да је ДУНП важан за целу будућност високог образовања у Србији.
“Сви знамо какав однос ова власт има према образовању, али постоје црвене линије које се не смеју прелазити. Не сме се угрозити колевка знања. Овде је увек био пробни терен за репресалије режима, овде су први пут протерани професори и студенти са универзитета. Овде је први пут управа вређала студенте и називала их терористима и страним плаћеницима. Овде је први пут управа насилно упала на универзитет и истерала студенте. Овде је први пут први пут нарушена аутономија универзитета. Ми после свега и даље смо овде и боримо се и даље и показали смо им да нам је стало да сачувамо овај универзитет више него што је њима стало да га униште», навео је Џоговић.
Доскорашњи професор ДУНП Сенад Ганић казао је да се у Новом Пазару брани не само Универзитет, већ и идеја заједништва у Србији. Навео је да се током вишегодишњег мандата бивше ректорке Зане Долићанин спроводио систематски прогон професора, који се сада наставља масовним одузимањем студентског статуса. Циљ је, рекао је Ганић, обрачун са слободномислећим професорима и студентима. Окупљенима се обратио и бивши декан ФДУ у Београду Милош Павловић, који је навео да су студенти ДУНП постали симбол храбрости, толеранције и разума. Како је рекао, студенти су показали да се снага не мери буком већ смиреношћу, да се храброст показује одговорношћу.
С друге стране, председник Александар Вучић оценио је да је скуп у Новом Пазару био изразито малобројан и «као увек бесмислен».
ДУНП је тренутно једини универзитет у Србији који је и даље у тоталној блокади, а студенти су све време захтевали увођење принудне управе. Пре неколико дана ДУНП је добио нову ректорку – професорку Тању Солдатовић. Студенти су најавили успостављање дијалога са њом.
Озбиљни изазови
Кладничанин оцењује да је студентски покрет у једном тренутку успео да мобилише Србију, пре свега своју генерацију, делујући снажно емотивно и готово очаравајуће, јер је проистекао из младости која је по својој природи бунтовна и склона промени, те му је управо та аутентичност дала почетну снагу и широку друштвену подршку.
“Међутим, временом смо дошли у ситуацију да студенте почнемо да третирамо као митска бића, као непогрешиве, морално чисте и политички правоверне, чиме смо, можда и несвесно, створили нову врсту једноумља, праћену израженом инфантилизацијом самог покрета. Дошло је и до унутрашњих сукоба унутар пленума, укључујући свађе и искључивање појединих студената из процеса одлучивања. Такви примери забележени су и у Новом Пазару, што додатно указује на то да се студентски покрет суочава са озбиљним изазовима у погледу унутрашње демократије и толеранције према различитим ставовима”, наводи он и додаје:
Студенти у блокади за викенд организују фестивал „Слободна страна“
“У таквом амбијенту постало је готово немогуће критички преиспитивати студентски бунт, процесе који су се у оквиру њега одвијали, као и одлуке које су студенти доносили или подржавали. Поново се појавила аутоцензура у јавном простору, јер је свака критика често доживљавана као напад на саму идеју побуне. Данашњи студентски покрет, међутим, више није исти као онај из јануара, фебруара и марта. Његово присуство је и даље видљиво, али његова снага више није једнака почетној, јер се део подршке повукао, из различитих разлога, од замора и разочарања, преко повлачења дела професора који су у почетку пружали подршку, до недовољно јасно артикулисаних вредносних и политичких ставова према кључним политичким питањима у Србији. Другим речима, студентски покрет је и даље важан политички фактор, а његов даљи домет зависиће од способности да прихвати критику, јасно дефинише своје политичке циљеве и пређе у фазу одговорног политичког деловања.”
Он закључује да студенти по својој природи нису актери који треба да носе пуну одговорност политичког процеса.
“Политика је озбиљан, дуготрајан и комплексан посао који захтева искуство, структуру и јасну одговорност. Њихова кључна улога у овом процесу треба да буде мобилизација грађана, како би се повећале излазност и политичка партиципација младих. Студенти треба да буду покретачи, они који отварају простор и стварају притисак, док је на политичким актерима задатак да тај притисак артикулишу у конкретне политике и институционална решења, а то ће бити њихова студентска листа, о којој још ништа конкретно не знамо”, казао је Кладничанин.
О поменутој студентској листи се досад само спекулисало, али ниједно име са ње још није званично откривено. Академци су само открили да је листа састављена и да на њој неће бити људи ни из власти, ни из опозиције.
Извор: НИН
