Пише: Драгутин Ненезић
Пре недељу дана, Срби су се вратили у институције на локалу у четири општине северног Косова после три године од изласка. У те три године је стало много тога: излазак из институција и повлачење Срба са барикада, насилни упад Албанаца у општине и накнадни нелегитимни избори, дешавања у Бањској са свим последицама; правно насиље, полицијска окупација са експропријацијом, ликвидација динара и свега што је динар користило; напослетку, никад јаче гаранције чији су биланс губитак најмање три српска живота, живот једног косовског полицајца, око 45 српских затвореника (број стално флуктуира), и непознат број Срба на потерницама.
У овој серији текстова ћу се бавити тиме шта се после свега тога може урадити у овим општинама. То свакако не може бити више од онога што је општи оквир актуелне косовске политике, а о чему сам већ писао – повратак у институције у мери у којој је то могуће (и који се за општине већ десио), ЗСО ако међународна заједница довољно притисне Приштину, и некакав статус за СПЦ – а што је недавно потврђено и у америчком Конгресу, уз запањујући недостатак било какве реакције у српској јавности. Ипак, то не мора бити мало и у таквим оквирима, уколико постоји добра воља да се води аутентична локална политика која полази од заштите интереса српског народа.
Драгутин Ненезић: О европском предлогу/споразуму – шта се (ни)је изгубило у преводу
Коначно, у овој серији ћу се бавити искључиво могућностима за правну борбу, с обзиром да размере финансијског пустошења четири општине, као и масовног (и углавном моноетничког – али овог пута албанског) запошљавања, још увек нису јасне. Једном када буде довољно података о томе, писаћу о томе какве би евентуално правне последице могле да буду. До тада, могу само да констатујем да су ове три године биле показна вежба како изгледа владавина права за Србе у режиму Аљбина Куртија – те самим тим и шта Србима на КиМ заправо желе они који их упорно гурају у такав режим ево већ преко деценије.
*
Зубин Поток је, у поређењу са осталим општинама, прошао са релативно мање проблема. Излазак из институција није био потпун, па је понеки Србин остао у општинским органима, док се сама општина самоизместила из своје зграде, у којој се тренутно налазе полицијске снаге, под изговором издавања докумената.
То је у суштини наставак полицијске окупације Зубиног Потока, отпочете нелегалном изградњом база, која се окончала судском победом за локалне Србе, али без епилога у виду извршења односно уклањања база. Базе су још ту, па је једна од ствари коју нова општинска власт може да уради управо придруживање захтеву да се на њеној територији извршавају судске пресуде, што за Куртија, који толико говори о владавини права, не би требало да буде спорно.
С тим у вези, судбина општинске зграде је једнака судбини свега у шта је Србија улагала – од стамбених зграда, преко фабрика „Бар Биље“ и „Иво Лола Рибар“, до регионалног водовода. Зграде је такође преузела Косовска полиција, фабрике косовска Агенција за приватизацију, а водовод његов еквивалент из косовског система. Другим речима, све што је било српско (макар по извору финансирања) је сада косовско. Али, исто тако, и све су то области у којима локална самоуправа има одређене надлежности, које може да искористи како би то постало општинско, или бар да се не користи на штету локалној заједници.
На системском нивоу, током августа ове године су трајале јавне консултације о логоу, застави и нацрту статута општине Зубин Поток, о чему нас је уредно обавестио сад већ бивши градоначелник на свом Фејсбук профилу. На званичној интернет страници ове општине, која је и у српској верзији пола на албанском језику (и која у позадини има слику зграде општине коју сама општина више не користи), нема превише информација о исходу ових консултација, али свакако би било добро да се о томе сазна нешто више. Поготово из разлога што сам нацрт статута доступан на овој интернет страници има занимљиве одредбе о нпр. међуопштинској сарадњи, учешћу јавности, као и надзору ресорног министарства.
Опет, ту долазим до суштине проблема који ће имати нова власт у свакој од северних општина, о чему сам такође већ писао – то је Закон о управном преиспитивању општинских аката, донет крајем прошле године, опет без икакве реакције, а којим се изричито предвиђа следеће:
„Члан 8. Обавезно преиспитивање законитости
1. Обавезно преиспитивање законитости подразумева преиспитивање аката Скупштине општине у складу са релевантним законом о локалној самоуправи;
2. Акти скупштине општине који подлежу обавезном преиспитивању законитости, су:
2.1. статути;
2.2. општински прописи;
2.3. опште одлуке скупштине општине;
2.4. споразуми о међуопштинској и међународној општинској сарадњи;
2.5. локални просторно-плански документи;
3. Општине су дужне да пошаљу акте на обавезно преиспитивање законитости у року од седам (7) дана од дана њиховог усвајања.
4. Пријем докумената из става 2. овог члана врши се физички, електронски и у другом одговарајућем облику од стране ЈУД-а Министарства надлежног за послове локалне самоуправе, која издаје потврду о пријему.
5. Акти скупштине општине из става 1. овог члана које општина не достави у року из става 2. овог члана, подлежу редовном преиспитивању законитости према члану 10. овог закона.“
Драгутин Ненезић: О европском предлогу/споразуму – шта се (ни)је изгубило у преводу
Дакле, штагод да нове власти покушају да ураде, а да се тиче било ког прописа или општег акта, биће подложно обавезном преиспитивању од стране Приштине.
Каква ће бити функционалност локалне самоуправе која још није ваљано ни констатовала шта је све (лоше, подразумева се) урађено у претходном периоду, а мора да се бори са оваквом централизацијом?
Коначно, Зубин Поток има и један велики проблем, који удара право у његово срце. То је одлука о прелиминарној заштити Мокре Горе и Газивода, којом се – квантитативно огроман, а квалитативно најбитнији – део ове општине ставља у посебан режим, и на чијој операционализацији се увелико ради.
То угрожава најбитније ресурсе ове општине, али и имовинске интересе свих који у њој бораве, од становника до власника викендица.
Наравно, ни ово, као ни све горе набројано, није урађено како треба, чиме се потврђује да су косовске власти у самом врху у региону по томе колико своје сопствене прописе не познају нити знају да их примењују.
Поучен успешним искуством са борбом против експропријације на територији ове општине, надам се да ће се нешто слично организовати и поводом ове штетне и незаконите одлуке, како бих и у томе могао да учествујем, надам се са истим исходом.
Извор: КоССев
