Пише: Александар Живковић
У Божићном разговору за нови број НИН-а од 18.12.2025. кардинал и надбискуп београдски Ладислав Немет изнео је претежно познате ставове о могућој посети папе Србији. За читав православни свет, међутим, чини се занимљивијим како га близак сарадник папе види. Над тим би умишљене величине у дијалогу с католицима требало да се замисле.
У својој богатој каријери кардинал Ладислав Немет био је и професор римокатоличке догматике. Добро су му познати догматски спорови католика и православних, чак је рекао у интервјуу „Балкан магазину“ пре него што је постао кардинал, да би католици требало да се одрекну „филокве“ у Символу веру, као непотребног, историјом условљеног додатка. Сада, после читања непромењеног Символа вера од папе у Никеји (Изнику), читаоцима Живота Цркве, могу да буду интересантни неки други аспекти божићног интервјуа кардинала Немета уреднику НИН-а Милану Грујићу, објављеном под насловом: „Када је папа могао да посети Турску, што не би и Србију.“
Говорећи за НИН кардинал Немет је најавио и свој разговор са папом о посети Србији и пуно је инсистирао на томе да је Католичка црква у Србији самостална. „Ја већ неколико година покушавам да скренем пажњу друштва на чињеницу да Католичка црква у Србији није филијала Католичке цркве у Хрватској или оне у Мађарској, него је самостални субјекат под вођством бискупа у Србији и папе у Риму. Ми смо самостална црква која има свој идентитет, који је различит од оног у Мађарској или у Хрватској“, рекао је кардинал. Њему су познати компликовани историјски односи Римске цркве у Хрвата и СПЦ, али сматра да због њих не би требало да „испаштају“ католици у Србији којих има око триста хиљада или 5% становништва.
Разговор се дотакао неизбежно и улоге Степинца, кардинал Немет је зажалио што на ту тему нису отворени београдски архиви, ми бисмо додали да нису у потпуности ни загребачки, нарочито када је Степинчев Дневник у питању.
Несумњиво је да кардинал Немет више од досадашњих католичких великодостојника у Србији развија аргументацију за папину посету. Но, нама је упало у очи да он не сматра да је СПЦ самостална у одлучивању о њој. На директно питање новинара да ли на одлуку СПЦ утиче црквена Москва, дипломатски је избегао одговор, али се дало наслутити да тако мисли.
Занимљиво је како кардинал Немет, као близак папин сарадник, види односе са православнима.
Са Васељенском патријаршијом одржавају се односи од 1964. године. Она би хтела међу православнима да има статус „првог међу једнакима“. Али, многи православни се не слажу са тим. Више су за саборност, за то да су сви патријарси у сабору једнаки. И историјски модел пентархије, на који је, безуспешно, покушао да подсети патријарх Вартоломеј у Изнику (примедба наша), по кардиналу Немету, историјски је потрошен. Васељенска патријаршија је ипак на рубу хришћанског света, окупља бројем верника у светским размерама малу заједницу грчких Цркава. Све ово, наравно, познато је, али можемо да претпоставимо колико не одговара разним сујетама са Фанара. А може се рећи да је ово реалан поглед читавог Ватикана на грчке Цркве, па и на евентуалну унију са њима, о којој се у православној средини доста говори.
Наравно, кардинал Немет примећује несклад између величине руског православља и улоге Московске патријаршије у Православљу, са оним што јој на Фанару не признају.
Остаје на православнима да, ако је то још увек могуће, извуку закључке из овог кардиналовог погледа на њих.
Извор: Живот Цркве
