Црна Гора уводи глобални минимални порез од 15 одсто, који ће се примјењивати само на највеће корпорације са консолидованим приходима изнад 750 милиона еура. Овај порески оквир доноси се како би се спријечило преливање добити у државе са нижим опорезивањем и обезбиједио већи фискални допринос међународних група које послују у земљи. Министарство финансија позвало је све заинтересоване да се укључе у јавну расправу и допринесу унапређењу предложеног законског рјешења.
Министарство финансија објавило је Нацрт Закона о глобалном минималном порезу на добит правних лица, документ који представља једну од најобимнијих пореских реформи у посљедњој деценији. Овим законом држава званично улази у глобални порески оквир OECD-а (Pillar Two) и усаглашава се са Директивом Европске уније, уводећи минималну ефективну пореску стопу од 15 одсто за највеће корпоративне групе.
Намјера законодавца је јасна: спријечити преливање добити мултинационалних компанија у јурисдикције са нижим порезима и обезбиједити да пословни системи који остварују значајан профит у Црној Гори оставе и адекватан фискални допринос. Приходи прикупљени на основу овог пореза сливаће се директно у буџет државе.
Ко је обухваћен, а ко изузет?
Нацрт предвиђа да ће се закон примјењивати искључиво на групе међународних предузећа и велике домаће групе које остварују најмање 750 милиона еура консолидованих прихода у двије од претходне четири фискалне године. Овај праг јасно показује да пропис не утиче на мала и средња предузећа, нити на највећи дио домаћих компанија, већ искључиво на оне економске субјекте који послују у више држава и имају значајан глобални отисак.
Група се дефинише као пословни систем који има више саставних субјеката у различитим јурисдикцијама, а чији се финансијски извјештаји консолидују на нивоу матичног друштва. У обрачун улазе и приходи субјеката који су изузети од опорезивања, како би се осигурала потпуна слика прихода цијеле групе.
Од примјене закона изузети су државни органи, јавни фондови, непрофитне организације, пензиони фондови и међународне организације. Изузети су и специфични инвестициони субјекти – попут фондова и јединица за управљање имовином – чија се структура или функција не сматра комерцијалном у смислу опорезивања добити. Исти третман имају и пословне јединице које постоје само ради држања удјела у другим правним лицима.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
Ефективна пореска стопа и допунски порез
Средишњи механизам закона је увођење минималне ефективне пореске стопе од 15 одсто. Ефективна стопа рачуна се на нивоу државе у којој ентитет послује, на основу односа усклађене добити и усклађених обухваћених пореза.
Ако нека група или дио групе у Црној Гори плаћа порез по нижој ефективној стопи, држава има право да наплати допунски порез, све док укупно оптерећење не достигне прописаних 15 одсто. Овај допунски порез може бити наплаћен од крајњег матичног друштва групе, од матичног друштва велике домаће групе или од сваког саставног субјекта у Црној Гори који остварује ефективну стопу испод минималне.
Рок за наплату је четири године од завршетка релевантне финансијске године. Ако порез не буде наплаћен у том периоду, примјењују се посебна међународна правила о прерасподјели обавезе, како би се спријечило да опорезива добит остане неопорезована или премјештена у јурисдикције са нижим оптерећењем.
Како се утврђује добит која улази у обрачун?
Нацрт закона уводи сложен систем утврђивања усклађене добити, који почиње од рачуноводствене добити признате према међународним рачуноводственим стандардима. На ту основу примјењује се велики број корекција – укључујући елиминисање интерних добитака и губитака, исправке вриједности, непознате расходе и разлике настале по основу капиталних трансакција.
Посебни режими обухватају сталне пословне јединице које послују у Црној Гори, хибридне ентитете, субјекте са непризнатим приходима и контролисана страна друштва (CFC). Ниво детаљности при утврђивању добити има за циљ да се избјегну манипулације пореском основицом које би могле настати коришћењем рачуноводствених техника или групних трансакција.
Добит која се изузима из опорезивања
У складу са глобалним правилима, закон предвиђа и одређене изузетке од опорезиве добити. Најзначајнији се односи на међународни поморски саобраћај, гдје је из обрачуна елиминисана добит остварена од превоза путника и терета, изнајмљивања бродова, управљања флотом, одржавања и закупа контејнера, као и пружања других повезаних логистичких и оперативних услуга. Овај изузетак већ деценијама постоји у међународним пореским режимима и сматра се важним инструментом заштите конкурентности у поморском сектору.
Економија без људи: како одласци и старење мијењају Црну Гору
Шта улази у обрачун ефективне стопе?
Ефективна пореска стопа рачуна се тако што се обухваћени порези упоређују са усклађеном добити. У обухваћене порезе спадају порези на добит и приходе, порези на расподјелу добити – укључујући порезе на дивиденде и задржану добит – као и одређени порези који замјењују порез на добит или се односе на капитал који произлази из добити. Из обрачуна се искључују допунски порези других држава и повраћаји који не утичу на ефективну пореску основицу.
Предвиђени су и посебни правилници за случајеве у којима долази до накнадних ревизија, грешака, негативних корекција или одложеног признавања пореза, како би се обезбиједила тачност обрачуна стопе и допунског пореза.
Зашто је закон важан за Црну Гору?
Усвајањем овог закона Црна Гора јача фискалну стабилност јер ствара нови извор прихода који зависи од пословања најпрофитабилнијих мултинационалних група. Уједно смањује могућност агресивних пореских планирања, јер велике корпорације више неће моћи да премјештају добит у државе са сниженим оптерећењем без обавезе плаћања разлике.
Поред тога, усклађивање са европским правилима представља важан корак у процесу приступања Европској унији, док јасан порески оквир повећава предвидљивост за инвеститоре и доприноси транспарентнијем пословном окружењу.
Министарство финансија позвало је заинтересоване да се укључе у јавну расправу и допринесу унапређењу Нацрта закона о глобалном минималном порезу на добит предузећа. Из тог Владиног ресора су објаснили да примједбе, предлоге и сугестије на Нацрт закона, у писаном и електронском облику, могу доставити наредних 20 дана.
Извор: Банкар.ме
