Cреда, 8 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Шта је показала туристичка сезона 2025: странци остају дуже и троше више, регион и даље најбројнији

Журнал
Published: 16. новембар, 2025.
Share
Бока Которска, (Фото: Marica van der Meer / Universal images group / Profimedia)
SHARE

Овогодишња туристичка сезона у Црној Гори, како истичу из Националне туристичке организације, може се оцијенити као успјешна, уз наставак позитивних трендова и током постсезоне. У поређењу са претходном годином, како наводе, већина показатеља биљежи раст, чиме су планирани циљеви у највећој мјери остварени.

“Према подацима Управе за статистику Монстат у првих девет мјесеци Црну Гору је посјетило 2 милиона и 415 хиљада туриста, што је 5% више у односу на исти период претходне године. Додатно, раст интересовања је видљив и кроз пратеће показатеље. Национални паркови Црне Горе од почетка године до 19. октобра забиљежили су 898 хиљада посјетилаца (30% више у односу на исти период прошле године), док су Аеродроми Црне Горе опслужили 2 милиона и 793 хиљаде путника (9% више у односу на упоредни период претходне године)”, истичу из Националне туристичке организације уз оцјену да позитивне резултате прате и финансијски показатељи.

Укупни намјенски приходи од почетка године закључно са 29. октобром,  како наводе, износе нешто више од четири милиона еура, што је око 5% више него у истом периоду прошле године.

Истичу и да према прелиминарним подацима Монстата за колективни смјештај (хотеле и сличне капацитете), до краја септембра највећи раст броја туриста, и то двоцифрене стопе, забиљежен је у Колашину, Мојковцу, Бару и Цетињу, док је Жабљак такође остварио примјетан раст. Када је ријеч о броју ноћења, двоцифрен пораст регистрован је у Колашину, Пљевљима, Жабљаку и Бијелом Пољу.

“Важно је напоменути да у ову анализу није укључен приватни смјештај, који заузима значајан удио у укупним смјештајним капацитетима, те да ће укључивање података из овог сегмента пружити потпунију слику туристичких кретања. Подаци о туристичком промету који се остварује у црногорским општинама објављују се од стране Управе за статистику почетком сваке године, и то за претходну календарску годину”, кажу у НТО.

Званична статистика и подаци које Национална туристичка организација Црне Горе добија од локалних туристичких организација на недјељном нивоу показују да су најбројнији гости и даље туристи из региона.  Ипак, у готово свим градовима дуж приморја, али и на сјеверу земље, биљежи се, како кажу, значајан број посјетилаца са емитивних тржишта Западне и Средње Европе, прије свега из Велике Британије, Француске и Њемачке, тржишта на која је НТО Црне Горе у претходном периоду била посебно фокусирана.

“Са тржишта Велике Британије и Француске забиљежен је раст броја туриста од око 7%, док се с њемачког тржишта биљежи раст од око 1% у односу на претходну годину. Поред наведених, примјетан је и пораст броја туриста из Пољске, САД-а и Израела, што додатно доприноси разноликости структуре гостију у Црној Гори и потврђује да се земља све снажније позиционира као атрактивна, динамична и приступачна дестинација на ширем међународном тржишту”, наводе из Националне туристичке организације.

Додају да је позитиван тренд раст примјетан је код домаћих туриста – број домаћих туриста који су свој одмор провели у Црној Гори порастао је за око 33%, док је број ноћења које су остварили већи за око 23% у односу на исти период прошле године.

Витални догађаји у Црној Гори у јулу 2024.

Навике путника се мијењају, просјечан боравак краћи

Према подацима закључно са септембром, просјечна дужина боравка туриста у Црној Гори током ове године износила је 5,6 дана, што представља благи пад у односу на исти период претходне године, када је просјек био 6 дана. Овај резултат, међутим, како кажу, не одражава смањење интересовања туриста, већ промјене у њиховим навикама и структури путовања.

“Током главне љетње сезоне, туристи се у правилу задржавају дуже, док се у предсезони и постсезони остварује већи број краћих посјета и викенд аранжмана, што просјек чини нешто нижим. Овакав тренд је уобичајен за медитеранске дестинације, а дјелимично је и одраз промјена у туристичким навикама – све је више кратких, али учесталих путовања”, објашњавању из НТО.

Одговарајући на питања Банкара да ли постоје разлике у просјечној дужини боравка између страних и домаћих туриста, из Националне туристичке организације наводе да анализа прелиминарних података Управе за статистику Црне Горе показује да су домаћи туристи током првих девет мјесеци ове године у просјеку боравили око четири дана, док је просјечан боравак страних туриста био дужи, око шест дана.

“На основу прелиминарних података Монстата, закључно са септембром текуће године, у колективним смјештајним капацитетима, туристи су у просјеку остваривали дужи боравак у приморском дијелу земље, гдје је просјечна дужина задржавања износила нешто више од четири дана. На сјеверу је просјечан боравак био краћи, око два дана, док су у централном дијелу туристи у просјеку боравили 1,9 дана”, истичу из НТО.

Најдужи боравци, како кажу и даље се остварују на црногорском приморју, гдје је концентрисан највећи број смјештајних капацитета и гдје се традиционално биљежи најинтензивнији туристички промет током љета.

“Иако се сјевер Црне Горе раније углавном посјећивао кроз краће аранжмане и викенд одморе, посљедњих година примјетан је пораст интересовања, нарочито међу туристима из Западне и Средње Европе, који све чешће свој цјелокупан одмор проводе у планинским крајевима, препознајући тај дио земље као аутентичну и мирну алтернативу приморју”, казали су из Националне туристичке организације.

Туристи у Црној Гори остају 4,4 дана у просјеку, а сваки други спава у Будви

Потрошња туриста и тржишта која доносе највећи приход

Национална туристичка организација саопштила је да за ову сезону још увијек не располаже подацима о потрошњи туриста, јер се анализа тек припрема. Како наводе, детаљнији увид биће могућ након спровођења новог истраживања које је планирано у наредном периоду.

Подсјећају, међутим, на резултате истраживања „Guest Survey 2023“, према којем је просјечна укупна потрошња туриста током боравка у Црној Гори износила око 2.494 еура по путовању, док је просјечна дневна потрошња по особи била око 167 еура. Од тада биљежи се раст трошкова живота и инфлације, што је утицало на структуру потрошње, али туристи и даље показују спремност да издвоје више за квалитетан смјештај, гастрономију и додатне садржаје.

“Анализа истраживања „Guest Survey 2023“, показује јасне разлике у потрошњи туриста у зависности од земље поријекла и емитивног тржишта. Туристи из земаља Западне Европе – прије свега из Њемачке, Велике Британије и Француске остварују највишу просјечну потрошњу, што је у складу с њиховим вишим животним стандардом и већим очекивањима у погледу квалитета смјештаја и услуга”, кажу у НТО.

Насупрот томе, гости из земаља региона (Србија, Босна и Херцеговина, Албанија, Косово) и домаћи туристи биљеже умјеренију потрошњу, али чине значајан удио укупног туристичког промета и показују високу лојалност Црној Гори као дестинацији. Туристи из Руске Федерације и Пољске такође се издвајају по изнадпросјечној потрошњи, нарочито у сегментима смјештаја више категорије, гастрономије и додатних услуга.

“Највећи износ потрошње, према истраживању „Guest Survey 2023“, туристи су остварили на приморју, што је и очекивано имајући у виду највећу концентрацију смјештајних капацитета, развијеност угоститељске понуде и дужу просјечну дужину боравка у овом дијелу земље. Потрошња туриста у централном дијелу је нешто нижа укупно, али већа по особи, што указује на краћи боравак са доминантно пословним или транзитним мотивима. Иако је укупан обим потрошње на сјеверу још увијек мањи у односу на приморје и централни дио, трендови показују његово јачање и све већу оријентацију ка гостима вишег платежног стандарда”, казали су.

Истичу да континуирано раде на промоцији Црне Горе као цјелогодишње туристичке дестинације.

Из којих држава туристи највише долазе у Црну Гору

“Активно учествујемо на међународним сајмовима, организујемо промотивне догађаје на кључним тржиштима и реализујемо студијске посјете за туроператоре и новинаре из земаља попут Њемачке, Велике Британије, Белгије, Норвешке, Шпаније, Италије, Француске, Данске, САД и Израела. Као резултат ових посјета, Црна Гора је представљена у бројним свјетским медијима као атрактивна туристичка дестинација, чиме је привукла пажњу милионске публике”, наводе из НТО.

Подсјећају да су у претходном периоду учествовали на сајмовима у Паризу, Лондону и Токију, а у наредном периоду слиједи специјализовани сајам за MICE туризам у Барселони, B2B сајам у Белгији, као и промотивни догађаји на тржиштима региона.

“Посебан фокус стављамо на дигиталне кампање усмјерене на тржишта Француске, Њемачке, Велике Британије, Аустрије, Швајцарске и др, промовишући разноврсну туристичку понуду која је атрактивна током цијеле године – активни туризам, гастро, MICE, културни туризам и слично”, истичу у Националне туристичке организације.

Да Црна Гора, како кажу, све снажније заузима мјесто међу дестинацијама које предњаче у креативној и савременој промоцији туризма, показује и то што је дестинацијски спот НТО ЦГ “Uncover Your Wild Side” добитник бројних признања и награда на престижним фестивалима туристичког филма у Њемачкој, Шпанији, Француској, Јапану, Хрватској и САД.

“Кроз све ове активности, Црна Гора се јасно позиционира као дестинација која инспирише током свих сезона, нудећи посјетиоцима аутентично искуство и јединствен доживљај без обзира на доба године”, заклучују из Националне турситичке организације.

Извор: Банкар.ме

TAGGED:сезонастранцитуризамЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Да ли је Хитлерову ДНК требало проучавати или не
Next Article Вук Бачановић: Евроатлантски Франкенштајн и српско и бошњачко самопонижење

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

О Џеј Симпсон, случај који је променио Америку и природу медија: Први ријалити у историји телевизије

Пише: Раде Мареовић Легенда каже да је бек Њујорк никса Џон Старкс добио лопту негде…

By Журнал

Милош Лалатовић: Металика, феномен, који траје

Пише: Милош Лалатовић Један од бендова, који опстаје близу пет деценија, а и даље су…

By Журнал

Рајко Петров Ного: Са постеље боланог Дојчина (In memoriam)

Јуче је преминуо српски пјесник, есејиста и критичар Рајко Петров Ного у 78. години. Остаће…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Патријарх Порфирије: Затворена су врата мога дома, Пећке Патријаршије

By Журнал
Други пишу

Александар Живковић: Слободан Милошевић и Српска православна црква

By Журнал
Други пишу

Бурек као регионални бренд – нема доброг бурека без „вештих руку“ и љубави

By Журнал
Други пишу

Грифитс: До половине јула милион људи у Гази суочиће се са глађу и смрћу

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?