Пише: Јован Џоџо
Промоцијом нове књиге академика Мира Вуксановића „Његошеви Црногорци“ синоћ је у Никшићу окончана овогодишња вишедневна манифестација Дани Матице српске- Друштва чланова у Црној Гори.
Издање Матице српске-Друштва чланова у Црној Гори књига „Његошеви Црногорци“, прилог Српском биографском речнику, доноси животописе 140 познатих личности из Црне Горе, чија презимена почињу првим словима азбуке, од А до Д.
Митрополит будимљанско-никшићки Методије нагласио је да је Вуксановићев рад свједочанство о витезовима српског имена, људима којима је образ био важнији од живота.
“Књижевни ауторитет српског академика, донио нам је увид у звјездано мноштво српских витезова, којима српско име није само украс, већ темељ човјека, породице и народа. Нису околности оне које рађају витезове, већ су они витезови јер стварају околности. Онима којима је српски образ био важнији од живота и угођаја земаљског, припали су у српски биографски речник. Тако се сабирало и сабира то јато и никако другачије“, бесједио је митрополит Методије.
Директор Историјског института Црне Горе, др Раденко Шћекић, уз остало, оцијенио је да је Вуксановићев рад драгоцјен допринос у расвјетљавању бројних заборављених биографија.
„Књига је писана је стилом који је разумљив не само стручној и научној, него и широј читалачко публици, а текст је јасно и логично структурисан. Коришћена је релевантна историјска терминологија. Аутор је настојао да брижљиво и темељно, за сваки унијети податак наведе извор, с обзиром на несигурност и аутентичност датума па и година рођења многих личност. Говоримо о личностима из претходних вјекова када нису постојале матичне књиге. Од Алексића, Аџића, Божовића, Бојовића, Вешовића, Вујачића, Гојнића, Дожића, Драговића и бројних других значајних личности које су обиљежиле своје епохе. Презимена пописаних личности почињу са првих пет слова азбуке, од А до Д. У увјерењу смо да ће се овај рад наставити даље азбучним редом, имајући у виду значај оваквих дјела, како за енциклопедију, лексикографију, тако и за историчаре“, казао је Шћекић.
Књижевник Александар Ћуковић нагласио је да „Његошеви Црногорци“ нијесу само збир портрета, већ књига која поставља питање вјерности Његошевом идеалу.
„Вуксановићеви „Његошеви Црногорци” нијесу само портрети људи, већ и огледало у којем мјеримо сопствену досљедност према Његошевом идеалу. Јер, као што аутор сугерише, ако бисмо настојали да умањимо Његоша, не бисмо тиме умањили њега, већ себе. На нас би пао трун заборава, равнодушности и неразумијевања. Управо зато ова књига није само омаж прошлости, већ позив садашњости да се Његош не унесе у мрак, већ у свјетлост нашег памћења и нашег моралног и културног трајања које нас одржава као народ“, истакао је Ћуковић.
Проф. др Драго Перовић је, у надахнутом обраћању, казао да је синтагма „Његошеви Црногорци“ у почетку изазвала изненађење, али да у књизи препознаје дух владике Рада.
„Кад прочитасмо ову књигу, сами са собом, сви мора да утврдимо, јесмо ли или нијесмо Његошеви Црногорци. Они које је Петар Други прописао, а Миро Вуксановић описао. Да будем искрен до краја, синтагма „Његошеви Црногорци“ зачудила ме је кад сам је први пут чуо, али и изазвала, знајући из чијег ума, рука и пера долази. Академика Мира Вуксановића, нека ми опрости на слободи, обликовао је и образовао етар и хоризонт који нам је даровао Петар Други Петровић Његош. И зато су сви ови у књизи пред нама једако Његошеви као и Вуксановићеви. Они су се рађали са намјером да умру, али часно, а то ће рећи: да живе вјечно. У њиховом бивствовању није било границе између живота и смрти, они су поразили дијалектику ероса и танатоса. Као и сам владика Раде. Ово је онај божански, људскотражитељни, богомнадарени, одговор Његошу. Чекали смо га два вијека. Нијесмо га имали до сада. Како смо га добили? Једноставно. Тако што је Петар Други обликовао Мира Вуксановића“, казао је између осталог Перовић.
Вуксановић је захвалио домаћинима и публици, честитајући предсједнику Општине Никшић Марку Ковачевићу међународна признања: титулу Европске престонице културе 2030.године и Унесковог града музике.
„Није то срећа, то је ствар прегнућа, Никшић доживљава два велика међународна признања. Да изразим на своју жељу и сигурност да ће Никшић, у годинама које долазе, не само 2030., радити тако да држи, цијени и чува своју традицију, али да сада ради тако што ће стварати нову традицију ”, истакао је Вуксановић, који је прочитао први пролог из своје књиге, под насловом „Крст Обрадов више Горе Црне“.
Модераторка је била Бојана Пејовић.
Извор: РТНК
