Пише: Грег Грандин
Превод: М. М. Милојевић
Председникови безакони напади који су без преседана наводно су усмерени на наркотрафикерске картеле, али служе далеко злокобнијој политичкој агенди
Америчка војска је 2. септембра потопила брзи чамац у јужном Карипском мору недалеко од обале Венецуеле, убивши једанаесторо људи. Сједињене Државе погодиле су још два пловила, 15. и 19. септембра, убивши још шест особа. Почетком октобра војска је напала још једно пловило близу венецуеланске обале уз забележене четири погибије чланова посаде. Трамп је, у међувремену, известио Конгрес да су САД у „оружаном сукобу“ са наркокартелима у овом региону.
Ова убиства извршена су са умишљајем. У првим данима свог другог мандата Трамп је потписао извршно наређење означујући латиноамеричке наркокартеле као терористичке организације. Месец дана касније; Стејт департмент додао је венецуеланску групу Трен де Арагва на овај списак. Осмог августа, Њујорк тајмс известио је да је Трамп „тајно потписао наређење Пентагону да отпочне за употребом војне силе против извесних латиноамеричких наркокартела“. Тајмс је такође споменуо „пажљиво унутарње разматрање“, унутар администрације о томе да ли би се употреба војне силе да се убијају цивили осумњичени да су чланови наркокарела сматрала „убиством“.
Очигледно, Сједињене Америчке Државе лове нешто што би напале и некога кога би убиле.
Шанса се указала почетком септембра, када је америчка Јужна команда опазила брзи чамац који се по свој прилици кретао на отвореном, како напушта мало рибарско насеље у источној Венецуели. Ракета, вероватно испаљена са дрона, уништила је чамац и побила његову посаду.
Бела кућа није представила доказе трговине наркотицима уз помоћ овог чамца или других пловила која су Сједињене Америчке Државе напале. Они који су погубљени били су цивили који нису оптужени ни за какав злочин, а још мање за злочин за који је запрећена смртна казна.
Мало или нимало фентанила се допрема до Сједињених Америчких Држава из Венецуеле, кокаин који се допрема преко Венецуеле узгаја се и производи у Колумбији. Пре него што је посреди нешто што функционише као централизовани међународни картел, Трен де Арагва је лабава конфедерација локалних криминалаца. Обавештајни извештаји указују да њихови чанови нису опремљени да премештају велике количине кокаина из Колумбије или Боливије у САД.
Али, пресретање пошиљки наркотика овде није превасходни циљ. Трампова Бела кућа пренела је логику Газе на Карибе: употреба непропорционалног, високотехнолошког насиља како би се некажњено убили незаштићени цивили, што се оправдава најширом замисливом дефиницијом „самоодбране“. И убијање, назначио је државни секретар Марко Рубио, ће се наставити.
Пензионисани адмирал Џејмс Џ. Ставридис, некадашњи главнокомандујући НАТО, верује да је прецизнији мотив за извођење ових напада слање поруке изопштеном венецуеланском председнику, Николасу Мадуру, да администрација може подједнако лако да уништи нафтне танкере као и брзе моторне чамце. Сједињене Државе сада изводе распоређивање масивних оснажених војних снага у Карибима, за које неки страхују да им је циљ да изазову шок, запањеност и на крају промену режима у региону.
Трампова администрација изгледа не може да се определи да ли ће бомбардовати Мексико или напасти Венецуелу, али између различитих владиних агенција оформила се једна ратоборна струја – између осталих то су Рубио у Стејт департменту, Пит Хегсет у Министарству одбране, Теренс Кол у агенцији ДЕА и Џ. Д. Венс са места потпредседника. Ова котерија изгледа верује да ће збацивање Мадура са положаја председника Венецуеле бити први корак у свргавању влада Кубе и Никарагве, док ће понункати на већу покорност самосталније регионалне лидере – посебно Луиза Ињасиа Лулу да Силву у Бразилу, чија је влада недавно осудила његовог претходника Жаира Болсонара за оптужбе у вези са покушајем изигравања резултата избора.
Трамп је жестоко притискао Лулу да ублажи свој приступ према Болсонару и да помилује бразилске десничарске заверенике. Али Лула је истрајао, и бразилски Врховни суд осудио је Болсонара на двадесет седам година затвора. Овакав пркос међу Латиноамериканцима се невољно прихвата у Вашингтону – и то би могло да објасни, барем делимично, Трампов ванредни злокобни крвави пир у Карипском мору.
Грег Грандин је амерички историчар и писац; предаје на Јејлу а раније је предавао на Њујоршком универзитету; Грандин пише о америчкој спољној политици, Хладном рату и посебно политици САД према Латинској Америци, указујући на империјалне и колонизаторске праксе САД; у својој последњој књизи America, América: A New History of the New World (2025) писао је како су се Северна и Јужна Америка узајамно обликовале током претходних пет векова, указујући на снажан утицај не само на политичке и економске прилике, него и на идентитетско самосагледавање становника Северне, односно Латинске Америке
Извор: The Nation
