Субота, 14 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ГледиштаДруги пишу

Свети Петар Цетињски и апостол Лука свечано прослављени у Цетињском манастиру

Журнал
Published: 31. октобар, 2025.
1
Share
Фото: Митрополија
SHARE

Пише: Лана Остојић

Празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског Чудотворца свечано је и литургијски прослављен у Цетињском манастиру.

Светом литургијом началствовао је Митрополит Игњатије (Атинска архиепислопија) уз саслужење Митрополта Макарија (Јерусалимска патријаршија), Митрополита дабробосанског Хризостома, Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, Митрополита рашко-призренског Теодосија, Митрополита захумско-херцеговачког Димитрија, Епископа пакрачко-славонског Јована и Епископа диоклијског Пајсија. Саслуживао је и велики број свештенства и свештеномонштва из различитих епархија СПЦ и Атинске архиепископије.

Око ћивота Светог Петра Цетињског окупили су се и ученици и професори српских православних богословија, поводом славе Цетињске богословије.

Након јеванђелског зачала поздравним словом обратио се Митрополит Јоаникије изразивши радост што је данашњи празник окупио Митрополита Макарија и Митрополита Игњатија, као и архијереје Српске Православне Цркве, али и ученике, ректоре и професоре свих српских богословија.

Митрополит Амфилохије: Вјерност косовском завету (ВИДЕО)

Потом је препустио слово Митрополиту Макарију који је на почетку подсјетио на Господњу ријеч из данашњег јеванђеља Ко вас слуша, Мене салуша. Истакао је да је апостол и јеванђелист Лука слушао Господа и био свједок Господњег земаљског живота, да је ријеч Господњу написао у јеванђељу и да је такође написао и „Дјела апостолска“. Тиме нам је, како је навео Митрополит Макарије, апостол Лука пренио вјеру.

Истакао је и важност епископа у Православној Цркви, јер су они насљедници апостола.

„А у Цркви имамо и јерарха и епископа који су наследници светих апостола. Пошто наша Црква је епископоцентрична- где је епископ тамо је и Црква, тамо је и клир, тамо је и народ и управо, то је оно што кроз векове наша Православна Црква то чува и то је оно што очвршћује веру и сабира нас и чува јединство. Зато је присуство епископа у свакој цркви тако важно, а ви сте имали прилику да имате светих епископа и овде у СПЦ попут Светог Петра Цетињскога који је ишао стопама апостолским и исто проповедао, исту реч и посведочио истинску веру-веру православну.То је било и код свих епископа почевши од Светога Саве  који је повезао ову помесну цркву са Јерусалимом, са светом земљом и повезао и са Светом Таројеручицом, Пресветом Богородицом и та традиција повезаности са светом земљом где је извор нашег живота, гдје је гроб Господњи, где је такође и витлејемска пећина и Голгота-сва места која су повезана са отеловљењем , са животом, страдањем, васкрсењем и вазнесењем Господа нашега Исуса Христа.“

Митрополит Макарије је подсјетио на значај очувања вјере, повезаности православних цркава, јер сви имамо благослов да учествујемо у једној литургији и да нас повезују управо Света евхаристија и апостолско пријемство, без обзира што можемо да служимо на разним језицима.

„Како сам рекао у почетку, ако ми слушамо Цркву, онда слушамо Господа. Ко вас слуша, мене слуша и то је много важно- да живимо у тој слози и у тој вези да бисмо наставили и сачували нашу веру православну и да будемо на путу спасења и поред наших тешкоћа и наших недостатака и падова, али увек знамо где је наше спасење, где можемо да се вратимо, где  можемо преко покајања да се сједињујемо и вратимо у црквену заједницу и тако да наставимо и да сведочимо Исуса Христа посебно у овој тешкој епохи и времену у којем живимо гдје има разних напада унутрашњих, спољашњих, а и великих опасноси да изгубимо наш идентитет и нашу личност.

Мило Ломпар: Петар I Петровић Његош

Зато, да наставимо и задржимо ту везу између свих православних цркава и да будемо у том јединству коме су нас учили свети апостоли и које је Црква сачувала кроз векове као ћивот истине који је непроменљив у свим временима и у свим вековима. Хвала Богу овдје код вас имате достојних наследника Светога Василија и Светога Петра Цетињског, достојних епископа попут блаженопочившега Митрополита Амфилохија кога смо споменули више пута и јуче смо служили петогодишњицу од представљења, који је толико волео и жртвовао свој живот, положио за Цркву“ закључио је Митрополит Макарије који је пренио и благослове Његове светости Јерусалимског патријарха Теофила III и молитвама Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског призвао Божији благослов на све.

Митрополит дабробосански Хризостом по отпусту се обратио вјернима.

Говорећи о Светом Петру Цетињском истакао је његов труд и борбу за мир у Црној Гори која је у 18. и почетком 19. вијека била трагично подијељена.

„Нека Господ данас молитвама Светога Петра све нас укријепи да будемо као он што је био ревнитељ мира, доброте међу људима, али у исто вријеме био је правичан и праведан . Оно што је припадало свакоме то му је и додјељивао и давао. Није баш олако праштао, али је био управо онако као Бог и правичан и милостив у свему. Тако и ми да будмо по његовом узору, по његовом примјеру свом народу, својој Цркви и овоме времену.

Нека нас његове молитве данас прате. Нека нас прате молитве Светог апостола Луке. Нека је срећна слава овој светој обитељи, али и Богословији Светога Петра која данас прославља крсну славу. Нека нас Бог укријепи да одемо богатији одавде него што смо дошли духовно укрепљени и оснажени примјером светога Петра и његове жртве, љубави коју је показао према свом народу у своје вријеме“- закључио је Митрополит дабробосански Хризостом.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

TAGGED:ЛичинданМитрополија црногорско-приморскаМитрополит ЈоаникијеСвети Петар Цетињски
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Фајненшел тајмс: Како је Кина унапредила своје ракетне системе сарадњом са Уједињеним Арапским Емиратима?
Next Article ВАР СОБА: Четири узастопна трипл-дабла Јокића, и шест Звездиних непрекидних побједа

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Културно отписани

Црно се пише култури ако се овако настави. Потребан је рестарт, потпуно ребрендирање, да неко…

By Журнал

Оливера Радовић: Је ли у Сиску било прихватилиште или логор за дјецу с Козаре?

Пише: Оливера Радовић Портал Народ.хр, позивајући се на изјаву повјесничарке Влатке Вукелић, тврди да у…

By Журнал

Милош Лалатовић: Марк Сендман, истински ,,лијек“ против болова

Пише: Милош Лалатовић Један од бендова, који су обиљежили алтернативну сцену деведесетих је и ''Морфин''.…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Војин Грубач : Државна агенција пуца у власт којој је „агенција“

By Журнал
Други пишу

Срђан Пириватрић: Нема доказа о вези између Албанаца који данас живе на Косову и Дарданаца

By Журнал
Други пишу

Јусуфспахић: Бекташи нису део ислама, верска држава у Тирани покушај снажења паналбанизма

By Журнал
ГледиштаДруги пишуПрепорука уредника

Мило Ломпар: Манекени лажи, Под шатором амбасадора Хила

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?