Пише: Драгана Матовић
У манастиру Сопоћани завршени су конзерваторско-рестаураторски радови, којима јестабилизовано и заштићено зидно сликарство јужне певнице Цркве СветеТројице. Тим Републичког завода за заштиту споменика културе (РЗЗСК) из Београда, који је предводио сликар конзерватор Драган Сучевић, 38 данарадио је на око 25 квадратних метара очуваног живописа. На површинамагде није било фресака постављен је декоративни малтер, како би сезаокружила целина.
– Радови су изведени по плану РЗЗСК, а у екипи су били конзерватори-рестауратори Завода, као и сарадници, дипломирани сликари-рестауратори – каже Сучевић за „Новости“.
Портрети владара за дивљење
Краљ Урош Први наменио је Сопоћане себи за гробну цркву. Осим што је за ктитора припремљен гроб на традиционалном месту, у југозападном делу наоса, у северозападном делу припрате сахрањена је његова мајка Ана Дандоло, која је умрла кад је црква завршавана. Њена смрт приказана је на северном зиду припрате. Портрети краља Уроша Првог, Стефана Првовенчаног, Симеона Немање, Драгутина и Милутина, краљевих синова, као и портрети краљеве породице са супругом, краљицом Јеленом Анжујском, и синовима, међу најлепшим су владарски портрети тог доба. Историчари уметности истичу да су од посебног историјског и уметничког значаја фреске са сценама из живота Симеона Немање у њему посвећеној капели и Светог Саве у ђаконикону.
Последњи обимнији радови на живопису Сопоћана извођени су осамдесетих година 20. века. Иако су фреске биле у релативно добром стању, било је неопходно поновити поступке заштите.
– Природно је да се тај циклус с времена на време понавља, у зависности од услова у којима постоји грађевина и сликарство које је краси – објашњава Сучевић. – Од 2014. Завод је извео опсежна истраживања и припремио пројекат по коме радимо. У њему, осим рестауратора, учествују и архитекта, историчар уметности и хемичар.
Конзерватори су прво очистили површине живописа и консолидовали малтерну подлогу. Посебна пажња посвећена је оштећењима, где је примена материјала и поступака захтевала изузетну прецизност.
– Решавање оштећеног и осетљивог живописа 13. века тражи максималну пажњу и коришћење реверзибилних материјала, да би се у сваком тренутку могао извести нови поступак без оштећења оригинала – наглашава Сучевић.
Најзахвалнији део посла био је ретуш оштећења.
– Ретуш је као шлаг на торти. Он даје прегледност и читљивост сликарству. Тако се пломбе од креча и агрегата, које својом бојом ремете целину, доводе у склад са оригиналом и омогућавају да фреске поново засијају својом пуноћом – додаје наш саговорник.
Овим радовима посао у Сопоћанима није завршен.
– Остало је да се уради северни зид поткуполног простора наоса, као и остатак наоса и припрата. Тиме би послови на заштити и презентацији сликарства Сопоћана били заокружени – истиче Сучевић.
Иако током ових радова није било великих открића, јер су претходна истраживања већ обелоданила све значајне детаље, радови у Сопоћанима потврдили су да овај бисер српске уметности 13. века остаје једно од најбоље чуваних сведочанстава средњовековне културе. Сопоћани су од 1979. на Унесковој листи светске културне баштине. Уписани су са другим средњовековним споменицима, под заједничким називом „Стари Рас са Сопоћанима“. Осим Сопоћана, најзначајнији споменици у овој целини су Манастир Ђурђеви ступови, Црква Светих апостола Петра и Павла (Петрова црква) и остаци тврђава Рас и Градина.
Без крова била 250 година
Мало је познато да је манастир Сопоћани био 250 година без крова. У његовој порти својевремено су спавали Александар Дероко и Растко Петровић. Дероко је касније написао:
– Пробуђен топлом јулском росом, први пут у животу ми је пала једна богохулна мисао, а то је да нико никада не сагради кров на манастиру Сопоћани, да се не би уништила чаролија, Сунцем окупано Успење Богородице. Господе Боже, захваљујем ти што сам гледао процесе светих ратника и хвала Ти што си видео како капљу топле сузе анђела изнад одра Богомајке.
У Сопоћанима је чувена фреска Успења Пресвете Богородице која је на Светској изложби у Паризу својевремено проглашена за најлепшу фреску средњег века на свету. Површине око 30 квадрата, очувана је у оригиналном стању из времена настанка.
– Најважнија и најлепша фреска из сопоћанског храма је „Успење Богородице“ на којој видимо двоструку перспективу – испричао је јеромонах Зосима. – Анђели, младићи са крилима и бакљама у руци, иза Христа, да су насликани у нормалној перспективи били би мали и удаљени од нас. Они су крупни и ка Христу окренути, јер он је центар обе перспективе – и ове небеске и ове земаљске.
Фреска је насликана тако да дочарава дубину простора као и тродимензионалне ликове које историчари уметности називају „ренесанса пре ренесансе“. Краљ Стефан Урош довео је за осликавање најбоље уметнике тога доба из Цариграда и они су радили на осликавању манастира од 1272. до 1276. године.
Извор: Новости
