Пише: Милица Срејић
Косовска полиција пре око недељу дана објавила је „Водич за улазак, кретање, боравак и запошљавање странаца у Републици Косово” због најављене примене Закона о странцима од првог октобра.
Ко је странац на Косову? Члан три Закона о странцима прописује да је то „свако лице које није држављанин Републике Косово“.
Заменик командира Косовске полиције за регион север Ветон Ељшани раније је појаснио за Алтернативну и Зубин Поток ИНФО да пријава боравка важи за „све стране грађане који планирају да бораве на Косову дуже од три дана”.
„Када су у питању студенти који долазе на школовање у Северну Митровицу, и они ће морати да пријаве боравак”, рекао је раније Ељшани.
Поводом овога студенти Приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици, а који су протеклих месеци организовали 16 минута тишине за страдале у паду надстрешнице у Новом Саду, саопштили су: „Захтеви које траже косовске власти (привремена боравишна дозвола због студирања или рада) готово су неизводљиви док је Универзитет у садашњем статусу, јер Универзитет не може да изда документацију коју Приштина налаже, будући да институције Републике Србије не признају косовске институције”.
Неизвесна судбина студената и запослених
На питање коме се одобрава привремени боравак на Косову, у водичу између осталог пише да се одобрава странцима чији је циљ да остану на Косову у сврху предуниверзитетског образовања или високог образовања, научних истраживања и друго.
За то одобрење неопходан је „доказ о упису у некој акредитованој институцији високог образовања у Републици Косово”.
То ће студентима и запосленима у образовном (али и у здравственом систему) представљати проблем. Јер, како су студенти навели, институције које функционишу по српском систему на Косову не могу да издају таква документа.
А на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици сада има око 8500 студената и око 1200 запослених, навео је раније Ректорски колегијум овог универзитета.
Студент Филозофског факултета у Косовској Митровици и афористичар Јован Зафировић за „Време” каже да студентима нико још увек званично са факултета није рекао шта је неопходно од папира. Сазнали су, каже из медија и летака које деле приштинске власти (Водича за улазак, кретање, боравак и запошљавање странаца у Републици Косово).
Зафировић указује да према незваничним сазнањима професори разматрају да када одлука буде ступила на снагу факултети „среде папире студентима”, те да тај „поступак иде преко факултета”.
„Неминовно је решавање најпре статуса универзитета, а онда папирологије и уопште добијања дозвола за рад”, објашњава Зафировић.
Сматра да приштинске власти од овакве одлуке неће одустати. „Као и са на пример таблицама, документима и другим стварима ово ће се можда пролонгирати на неко време како би се нашло решење за функционисање у будућности.”
Међутим, наглашава Зафировић, поучени искуствима београдског ћутања, уступања и пристанка да се повлачи и Приштине која не одустаје, претпоставка је да ће то бити свакако у оквиру интеграције о којој се говори.
„Међутим, интеграција би подразумевала да универзитет функционише по косовском систему и ту бисмо имали велики проблем не само када је у питању упис нових студената који долазе из централне Србије, већ и рада професора који долазе из централне Србије, одразило би се и на локално становништво и друге студенте да се уопште одлуче да упишу Универзитет у Приштини због бојазни да се те њихове дипломе сутрадан не би могле признати у централној Србији и шире”, закључује наш саговорник.
Бојазан због непризнавања диплома
И Академски пленум је у суботу (27. септембра) упозорио на гашење Приштинског универзитета у Митровици, али и Државног универзитета у Новом Пазару.
Навели су да „иако се начини гашења ова два универзитета разликују, заједничко им је једно – ова власт руководи њиховом уништавању“.
„Ова власт је од 2012. године до данас, својим потезима и потписаним споразумима гасила једну по једну српску институцију на Косову и Метохији, а међу последњима која је опстала је универзитет, на којем ради и значајан број професора који живе у централном делу Србије и путују на посао и често бораве у Косовској Митровици“, наглашава се.
Додали су да пријава боравка на Косову од 1. октобра додатно уноси немир међу професорима, који су и сада под великим притиском и косовских и српских власти.
„Такође, да би дипломе издате од државних универзитета у Србији биле валидне на Косову, морају да прођу кроз процес нострификације косовских власти, који је нејасан и компликован и за који се Срби на КиМ боје да води ка непризнавању свих диплома универзитета чији је оснивач Република Србија. Последица свега овога ће бити тихо гашење Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, а ова власт је све време саучесник у том процесу“, истичу они.
Професор Правног факултета Приштинског универзитета др Дејан Мировић за Алтернативну је рекао да верује да ће захтеви за пријаву боравишта и за студенте и за професоре имати утицаја на образовање, али и здравство.
Подсетио је на рок од три дана за пријављивање и истакао да је немогуће у таквим условима не извршити пријаву боравишта, а истовремено, на пример, одржати наставу.
„Немогуће је да одржите наставу за три дана, нико од нас то не може. Чак када би то било могуће, тражи се разлог за боравиште за дуже од три дана, али уколико радите у некој институцији или установи која је акредитована у Приштини. Овде је поента не само да се отежа долазак, него и да се универзитет акредитује у Приштини”, појаснио је Мировић.
На питање шта би се догодило у случају интеграције образовања и здравства, Мировић каже да би Београд имао проблем, јер студенти не би следили такву одлуку.
„И да се прихвати оно што је Вучић урадио незаконито, неуставно и издајнички, гарантујем да то студенти не би следили. Зашто? Зато што су могли и пре тога да оду у Приштину или негде друго да се образују по албанском систему”, навео је Мировић.
Закључио је: „Прво ћемо остати без студента, па ћемо остати без акредитације, програма и посла”.
Извор: Време
