Пише: Владан Алимпијевић
После неколико дана неизвесности, протеста Непалаца из генерације З и насиља у коме је страдало најмање седамдесетак људи, Сушила Карки, бивша председница Врховног суда Непала, положила је заклетву као привремена премијерка. Прва жена на челу државе консензус је демонстраната и лидера политичких партија који су захваљујући војсци сачували главу.
Слике које су стизале из Катмандуа од 8. септембра шокирале су свет. Протест хиљада младих Непалаца, који су устали против корумпиране прокомунистичке владе, брзо је прерастао у крвави сукоб.
Десетине хиљада људи буниле су се против корупције и забране друштвених мрежа. Кад су демонстранти покушали да упадну у зграду парламента, полиција је употребила сузавац, водене топове, гумене метке, али и бојеву муницију. Убијено је 15 људи, 347 рањено. Те вечери власт је укинула забрану 26 друштвених мрежа, а министар полиције је поднео оставку. Али било је касно. Полиција је убила велики број младих људи и маса је била одлучна да смени власт.
Следећег дана је власт наредила да министри никако не подносе оставке, након чега је премијер Шарма Оли, из Уједињене партије марксиста-лењиниста, поднео оставку и побегао у једну војну касарну. Упркос томе, протести су настављени. Бес више није могао да се обузда. Запаљене су зграде парламента и Уставног суда, резиденције председника, премијера и више министара и народних посланика, као и седиште владајуће партије. Мрежама се проширио видео министра финансија који наг бежи од линча гомиле. Жена бившег премијера је жива спаљена у својој вили.
Војска је многе политичаре евакуисала до аеродрома, али су демонстранти блокирали аеродроме да би спречили њихов бег из земље. Тада је војска затворила аеродроме и преузела контролу. Демонстранти су онда запалили зграду Министарства здравља и највеће приватне медијске куће Кантипур, као и новоотворени амерички хотел „Хилтон“, који је био главни извор туристичких прихода Непала.
Покрет је почео истинским негодовањем генерације З против лоше комунистичке владе. Само ноћ касније демонстрације су отеле разне наоружане групе екстремних маоиста. У почетку племенити и оправдан покрет претворио се у бесмислено самоуништење које су отеле разне добро обучене наоружане групе одраслих, где су чак и невини цивили стрељани, пише „Индија кејбл“.
Демонстранти су три дана правили безумну штету палећи болнице, храмове и јавне објекте. Нападнут је и храм Пашупати Натх, посвећен богу Шиви, где се чува „лингам“ (камени цилиндар), можда најважнији духовни артефакт у индоазијској историји још из преведског времена. Непалска духовна култура и туристички приходи су усредсређени око тог храма. Срећом, полиција и јогији-тантричари су успели да га одбране од бесмисленог напада.
Корени побуне
Недавни догађаји у Непалу много су сложенији него што западњаци знају или се извештава у глобалним медијима.
Главни извор незадовољства у Непалу произилази из широко распрострањене фрустрације грађана због владиних неиспуњавања обећања. Ово растуће незадовољство, подстакнуто широко распрострањеном корупцијом, недостатком одговорности и политичком нестабилношћу, није ограничено ни на једну посебну групу. Почело је да превазилази идеолошке линије и социо-економске класе, стварајући климу општих немира и све дубљег губитка поверења у политичке странке и њихово руководство.
Промонархисти су искористили прилику да подигну свој глас, доприносећи фрустрацији не само због неуспеха у управљању, већ и због укидања монархије и, према њиховим речима, непатриотског проглашења Непала секуларном државом.
Бивши краљ, махараџдираџа Ђанендра, сада живи као цивилно лице и индиректно је подржао захтеве младих, али је осудио насиље. Није отворено подржао побуну, нити јасно критиковао маоисте. Иако више нема формалну власт, постоји снажан покрет присталица који желе да се монархија врати.
Премијерка Карки сад има шест месеци да, под заштитом војске, организује нове изборе. Карки, која се раније изјашњавала против корупције, сматра се избором демонстраната и компромисом са владајућим партијама и војском.
Незапосленост младих у Непалу је 20 одсто, што је огроман проценат за државу у којој је просечна старост 25 година, док је просечна месечна плата око 240 долара, али је она знатно нижа код млађих запослених. Чак трећина друштвеног производа су дознаке радника из иностранства.
Утицај друштвених мрежа
Један од повода за немире догодио се неколико месеци раније, када су деца непалске елите почела да се хвалишу на Инстаграму и ТикТоку својим луксузним начином живота, лудим забавама, скупим геџетима, путовањима у Лондон, Сиднеј…
Хвалисање богате деце било је “мамац за кликове”. Покренуле су га друштвене мреже, убрзала забрана друштвених мрежа, и углавном је о томе извештавано само на друштвеним мрежама.
Ако је сврха друштвених медија да друге људе учине љубоморним, онда је то превише добро функционисало. У Непалу је то постало непријатно популарна забава, па су се умешали родитељи те богате деце и одмах су, 4. септембра, забрањене све друштвене мреже широм Непала.
Ако нема више објава о незаконито стеченом плену ваше породице на интернету, па која је онда сврха богатства и лепог живота? Неки од њих нису чак ни обрисали своје налоге, нити су се позабавили тиме. Живот се наставља за богату децу „инфлуенсере“ као да се ништа није догодило. А једино што је могло да генерацију З више разбесни од корумпираних бејби-бумера и њихове размажене деце која то показују на Инстаграму било је да немају приступ друштвеним мрежама, где би се могли бар жалити на све то. Насиље је одмах избило.
“Период између 2008. и 2015. у Непалу је круцијалан. Било је доста покушаја да се ситуација поправи, али грађани су се у једном тренутку уморили, јер живимо у доба популизма, и очекују се лаке промене. Оне политичке странке које победе на изборима покушавају да представе да су проблеми грађана једноставно решиви, да су проблем елите и чим се решимо њих, све ће бити боље, али те промене су биле преспоре за грађане жељне бољег живота”, каже за НИН Драгослав Рашета из Новог трећег пута.
Непал је, после десетогодишњег рата који је однео 17.000 живота, 2008. свргнуо династију Шах, која је владала земљом од 1768. На власт су дошли популисти, који су брзо нашли заједнички језик са бившим побуњеницима, екстремним левичарима подељеним у три партије, комуниста, маоиста и марксиста. Последњих година, посебно од катастрофалног земљотреса 2015. године, Непал се суочава с озбиљном политичком нестабилношћу. Промене владе су честе, смењују се премијери, парламент се повремено распушта, а било је бар десет великих демонстрација незадовољног народа.
Док су некадашњи маоисти водили оружани устанак, данас су многе маоистичке фракције прешле у политичку сферу.
Постоје напори да се обједине разне левичарске/маоистичке снаге, или да се склони “Маоист” префикс из имена ЦПН (Маоисти центра) ради шире политичке привлачности.
Иако су маоистичке фракције део власти, последња побуна није била “контрареволуција” нити устанак против маоистичке идеологије. Побуна младих (Генерације З) је против политичког естаблишмента у целини, укључујући и маоисте, који су сада део тог естаблишмента. За многе младе, маоисти више нису револуционарна снага, већ део политичке елите. Млади демонстранти на улицама Катмандуа кажу: “Сви су исти. Ови који су дошли да нас ‘ослободе’ су сад богатији од оних које су свргнули.”
Страни фактор
Непал и Индија имају дубоке историјске, културне и друштвене везе и Индија је у последње време највећи страни инвеститор у тој земљи. Индијски интерес је очување стабилности Непала и спречавање кинеског утицаја. Такође, Индија је имала војну сарадњу с непалском владом од пада монархије. Иако званично није подржавала маоисте, многи маоистички лидери боравили су у Индији, где су имали логистичку подршку.
Кина је формално подржавала непалску владу и осуђивала маоисте (што је занимљиво, јер су маоисти били инспирисани Мао Цедунгом). САД и ЕУ су сматрале маоисте терористима током сукоба, али су касније подржале демократску транзицију и инклузију маоиста у политички систем.
„Непал је занимљив пре свега Индији, која је његов традиционални савезник, али и Кини, која у последњих 15 година покушава да узурпира све индијске савезнике и да их преобрати на другу страну, као што покушава рецимо са Бутаном. Добар пример је било присуствовање премијера Олија на 80. годишњици победе у Другог светском рату у Пекингу”, подсећа Рашета.
Индијски аналитичари сматрају да обавештајна инфраструктура САД такође има улогу у финансирању или наоружавању покрета како би се створила нестабилност у регионима близу Индије због растућих тензија између председника Модија и Трампа.
Слични сценарији су били укључени у подстицање промене режима у Бангладешу прошле године, Шри Ланки ове године и у војну ескалацију између Пакистана и Индије. САД активно финансирају или наоружавају поједине групе унутар држава, а затим покушавају да делују као спасиоци, пише сајт „Индија кејбл“.
Бивши амбасадор Индије у Непалу, Манџиво Синг, сматра да је 10. септембра дошло до промене режима у Катмандуу јер је власт била корумпирана до сржи и да никакав страни фактор није био потребан да би се ова промена догодила. Он сматра да је кључна била велика коалиција комуниста и Конгресне странке, склопљена пре две године, што би можда било добро за Немачку, али је у Непалу потпуно угушило парламентарни живот. Синг сматра да је то био разлог упада демонстраната у парламент, јер тамо није било никога ко би заступао мишљење грађана о било којој ствари, па и око забране друштвених мрежа.
“Непал као друштво је прилично другачији од Индије. Можда је сиромашна земља. Можда носе исту одећу као и ми. Али више од 20% Непалаца живи у иностранству, и то не у Индији. Живе у Сједињеним Државама. Живе у Заливу. У Југоисточној Азији. Живе у Аустралији, у Европи. Дакле, ово је друштво које се у последњих 30 година много променило. Има глобални поглед и апсолутно другачију свест. Жеље су им се драстично повећале, али способности непалске економије их држе при дну”, констатује амбасадор Синг.
За државе са мањком демократије и жељом грађана за бољим животом и праведнијим системом, војна власт је решење на кратак рок. Да ли ће се Непал у марту идуће године вратити цивилној управи, питање је на које нико сада нема одговор.
Извор: НИН
