Пише: Александар Саша Зековић активиста за људска права и члан Грађанске иницијативе “21. мај”
Поступак предсједника Општине Будва Николе Јовановића и предсједника Скупштине општине Будва Петра Оџића заслужује подршку и похвалу јер је у функцији обнове постхумног достојанства и заштите права на сјећање. Челници будванске општине одали су пошту у Камнишкој Бистрици жртвама из Црне Горе страдалим у масовним послијератних вансудским погубљењима на територији Словеније. Уз приврженост антифашизму, истакнута је важност људских права и права на истину те поновљено колико је нужно снажити друштвену кохезију.
У Црној Гори се избјегава о томе јавно говорити али примјера јавне сарадње, контаката, заједничког дјеловања и рада, посвећености заједничким вриједностима различитих политичких, друштвених, научних и грађанских и других структура као и појединаца који долазе из српског и црногорског народу су нажалост ријетки. Посланик Никола Зиројевић је јасно рекао да су “толеранција и заједништво, као и спремност да се ода почаст свим жртвама, залог за боље сјутра у цијелој Црној Гори”. Његове ријечи су за поштовање и представљају надахнуће даљем току процеса суочавања с прошлошћу. Пред локалним скупштинама Цетиња и Бара налазе се добро аргументоване иницијативе којима се одаје почаст невиним цивилним жртвама поратног насиља у тим срединама, у новембру 1944. и априлу 1945. године.
Александар Саша Зековић: У Црној Гори кулминира „рат сјећања“
Влада Републике Словеније је упутила службено извињење и осудила послијератне злочине у територији Словеније. Борут Пахор, као премијер и лидер Социјалдемократске странке, активно се залагао за одбацивање сваке врсте политизације и злоупотребе жртава у политичке сврхе (и оних из других земаља), и за стицање свеобухватног разумијевања свих аспеката рата и послијератне трагедије.
У Црној Гори је и даље изражено вријеђање достојанства мртвих који представљају невине цивилне жртве рата и послијератног револуционарног насиља. Жртве које нијесу били учесници рата и политичког сукоба данас се дехуманизују, кажњавају се кроз етикетирање и приписивање дјела која, док су били живи, нијесу ни починили нити им је за иста суђено што води ускраћивању коначне сахране њихових посмртних остатака. Право на истину постоји и након смрти и жртава и посљедњег починиоца злочина.
Модел јавне политике сјећања на невине цивилне жртве рата и послијератног револуционарног насиља, без обзира на све наше различитости и посљедице ранијих идеолошких конфликата и актуелних вриједносних изазова, не предлаже нити захтјева политичке, образовне, финансијске или друге репарације. Инсистира се искључиво на форензичком тражењу локација прикривених гробница, идентификацији костурних остатака и меморијализацији која примарно подразумијева сахрану истих. Увјерен сам да приступ који промовишем и заступам у јавности доноси утјеху и помирење комплетној заједници, помаже да у будућности будемо бољи једни према другима, снажећи црногорско јединство и демократију, слободу изражавања и владавину права.
Ранији амбасадор Црне Горе у Републици Словенији, Миомир Мугоша, је, 2015. године у Камнишкој бистрици, у име Црне Горе, положио вијенац и одао пошту страдалима. ”Данас након 70. година неприхватљиво је и нецивилизацијски правити ревизију историјске истине. Али је увијек цивилизацијски исказати однос према невинима” казао је том приликом амбасадор Мугоша. При полагању вијенца, био у својству изасланика предсједника Црне Горе, био је присутан и Дражен Миличковић, шеф његовог кабинета. То јасно указује колико је Филип Вујановић, као предсједник државе, имао сензибилисан приступ према насљеђу наше прошлости које због његовог неприхватања и даље дубоко поларизује данашњу Црну Гору.
На инсистирање дијела јавности и медија, Министарство вањских послова је пружило јасно и коректно објашњење које уз вриједности антифашизма истиче и невиност жртава: “У укупном државном дјеловању препознатљива је изразита афирмација антифашизма, као најсветије историјске вертикале Црне Горе по којој је препозната и у широј међународној заједници. Амбасадор Мугоша положио је вијенац на спомен-обиљежје у Камнишкој Бистрици, чиме је Црна Гора још једном показала цивилизацијски однос и поштовање према невинима”. У том тренутку министар вањских послова је био др Игор Лукшић.
Слична реакција из дијела јавности догодила се и 2025. када су вијенце у Камнишкој бистрици, уз присуство свештенства СПЦ у Црној Гори, Хрватској и Словенији, положили предсједник Скупштине Црне Горе, потпредсједник и чланови Владе Црне Горе.
Андрија Мандић се јавно обавезао, као предсједник Скупштине Црне Горе, “да ће све надлежне државне установе подржати даље истраживање и обиљежавање ових и бројних других стратишта гдје су страдали грађани са простора данашње Црне Горе, а чији су се гробови и имена скривана пуних осамдесет година. Држава Црна Гора ће наставити јачање сарадње са Словенијом у циљу обиљежавања гробница наших грађана на простору ове нама пријатељске државе“.
Заслуга за његовање сјећања на жртве из Црне Горе погубљене у Словенији припада НВО “Открићемо истину – Душан Никлановић”. Ова НВО је подигла и спомен обиљежје у Камничкој бистрици страдалима из великог народног збјега из Црне Горе и располаже подацима да је у егзекуцијама страдало око 6.000 особа.
