Пише: Војин Грубач
Творци сценарија у вези споменика у Горњем Заостру, који се већ мјесец дана налазе под ударом Ђукановићевих медија: разних његових псеудоидеолога, колумниста и пропагандиста су демонстрирали да нису достојни да се уопште занимају питањима подизања било којег споменика. Просто, ради се о скупини апсолутно неспособних особа, због којих Црна Гора трпи медијска малтретирање од стране разних пропагандних разбојника.
Наиме, међу онима који су се окупили на откривању споменика у Горњем Заостру било је аплаудера и пјевача, али није било једног јединог који би покушао парирати Ђукановићевим пропагандистима бар у мјери да се расвијетле неке неспорне чињенице.
Вапијућа непрофесионалност Растодера и Стаматовића
У том смислу, можемо навести један примјер. А то је медијска експлоатација писма Павла Ђуришића наводно написаног 13. фебруара 1943. године у којем се између осталог каже: „ Акција у Пљеваљском, Чајничком и Фочанском срезу противу муслимана извршена је… Наше укупне жртве су биле 22 мртва од којих 2 несретним случајем и 32 рањена. Код муслимана око 1.200 бораца и до 8.000 осталих жртава: жена, стараца и деце…“
То писмо је споменуо историчар Шербо Растодер у телевизијском дуелу са историчарем Александром Стаматовићем у емисији РТ ЦГ, гдје се потом догодило бизарно спорење око тога да ли је писмо фалсификовано или не, али уз један интересантан и важан детаљ који је изнио Шербо Растодер: да је на послијератном суђењу Дража Михаиловић рекао да је Ђуришић у том писму претјерао са бројем жртава?!
Елем, ако је претјерао, основно питање за историчаре је било: колико је претјерао, односно који је фактички број жртава био у тој акцији? Нити један, нити други историчар тај факт нису изнијели пред јавност што значи да је један од њих очито лукавио (Растодер), а други није знао тај податак (Стаматовић).
Послијератни општински пописи жртава рата нису потврдили овако високе губитке међу муслиманским становништвом 1943. године у тим срезовима. Попис жртава је показао следеће: у пљеваљској општини (срезу) пописано је 1380 муслиманских жртава 1943.г. За фочанску општину (срез) пописано укупно 1043 цивилних муслиманских жртава 1943. године. За општину Чајниче установљено је 598 муслиманских жртава, али током цијелог рата.
Тринаестојулски устанак: сабор слоге у којем није било четника и партизана
Ако се све жртве у Чајничу смјесте у 1943. годину, добијамо да је од Павла Ђуришића у тој акцији пострадао 3021. припадник муслиманског народа. У Ђуришићевом писму се спомиње 9200 пострадалих муслимана, што значи да је у том писму Ђуришић изнио нетачан податак, неважно да ли је то писмо фалсификат или није фалсификат. Зато је прича о евентуалном фалсификовању писма била скретање пажње са историјских факата.
Познато да је Ђуришић у извјештајима команди тачно износио сопствене губитке а увијек преувеличавао губитке на противничкој страни. У случају овог писма Ђуришић је губитке на страни муслимана је увећао три пута. Професионална обавеза Растодера и Стаматовића је била да и тај податак предоче јавности, али то нису урадили. Таквих недоречености и изокретања историјских истина је у тој емисији било напретек, зато им емисија није гроша вриједјела.
Да закључимо, емисија «Наглас» РТ ЦГ на тему «Лице и наличје спорних споменика у Црној Гори», у којој су учествовали Растодер и Стаматовић је показала како изгледа бесмислено идеолошко брчкање у плићаку двије непрофесионалности, једностраности и острашћености.
Ништа нису приказали у крупном плану, нити су допринијели реалном тумачењу далеких историјских процеса. У оваквом концепту, емисија је била тотално промашена захваљујући гостима.
То је био стандардни стил да се велики проблеми садашњег времена преведу у идеолошку баруштину и ваљање у блату историје. Сво то брљављење у емисији РТ ЦГ је управо донио догађај у Горњем Заостру и његови иницијатори.
Потез против усмјерен против суштине литијског покрета
Зато, што се тиче неспособних, тужних и несретних иницијатора споменика у Горњем Заостру, важно је рећи да постоји следеће опште правило: ако се подиже споменик некој историјској личности, тада је ред да се та личност брани и у већој мјери одбрани. Ако иницијатори не могу одбранити своју идеју, слиједе жестоке медијске батине које доносе контраефекат.
У конкретном случају, док су Ђукановићеви медији решетали иницијаторе споменика, споменик и историјску личност којој је он посвећен: они ту личност нису бранили већ су ћутали. Што је најгоре, они сада трепћу и не желе упутити извињење јавности због своје неспособности.
Мало је то што их Бог није дао за медијске битке, они су самим иницирањем подизања споменика задали тежак ударац идеји саборности литијског покрета. Да ли је та акција била свјесни и планирани покушај уништавања великог наслеђа митрополита Амфилохија, остаје да видимо. Играчи са Горњег Заостра су све одиграли у корист ДПС-а и пропагандиста Мила Ђукановића, неважно свјесно или несвјесно: што и јесте коначни резултат ове перверзне приче.
