Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

СМС Зента откривена у 3Д – 111 година након потонућа

Журнал
Published: 30. август, 2025.
Share
СМС Зента, (Фото: УЦГ)
SHARE

На тачно 111 година од потонућа, у оквиру пројекта Подводни културни предјели Црне Горе, тим Центра за археологију Института за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије Универзитета Црне Горе и Сектора за хидрографију Завода за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе документовао је остатке аустроугарске крстарице СМС Зента. Ова легендарна олупина први је пут прецизно документована савременом технологијом.

СМС Зента била је аустроугарска лака крстарица, понос своје класе, названа по граду Сенти. Током службе, пловила је од Далеког истока, гдје је учествовала у Боксерском устанку у Кини, па све до Јужне Америке и Африке. Елегантна, 97 метара дуга крстарица, на самом почетку Првог свјетског рата, у августу 1914. године, добила је посљедњи задатак – да патролира и блокира обалу Црне Горе.

Њен крај био је драматичан. Прије 111 година, кобног 16. августа 1914. године, Зента се нашла сама пред надмоћном француско-британском флотом која је са југа упловила у Јадран. Борба се претворила у ватрени пакао, непријатељски пројектили пробили су труп, а море је почело гутати брод. Упркос немоћном топовском наоружању, 308 чланова посаде пружало је отпор, током чега је половина страдала. Зента је потонула недалеко од Петровца, а око 139 морнара, укључујући и команданта Пола Пахнера, домогло се обале, гдје су их заробиле црногорске снаге.

Фото: УЦГ

Мјесто њеног починка откривено је тек 2001. године, када су рониоци београдског клуба Тритон – Мирко Бевења, Влатко Талески, Александар Љуштина, Живојин Стојанкић, Урош Филиповић и Тања Новаковић – први пут заронили и идентификовали олупину. Посебан допринос очувању сјећања и прикупљању историјских чињеница о Зенти дали су новинар и публициста Синиша Луковић те истраживач и технички ронилац Драган Гачевић.

Прво ин-ситу документовање локалитета олупине Зента, која је према UNESCO Конвенцији из 2001. године званично археолошки локалитет, обављено је помоћу мултибеам echosounder (MBES) система NORBIT и WBMS, монтираног на истраживачком пловилу Сејонг, којим управља Завод за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе. Ова врхунска опрема омогућила је прецизно тродимензионално мапирање бродолома који мирује на дубини од око 72 метра.

На овом подухвату радили су хидрографи Лука Ћалић и Радован Кандић, те подводни археолози Филип Поповић и Дарко Ковачевић. Резултат рада је 3Д модел који ствара основу за научно проучавање и дигитално праћење промјена на локалитету. Иницијатива за заштиту овог локалитета, поднесена 2022. године, прихваћена је од стране Управе за заштиту културних добара.

Пројекат Подводни културни предјели Црне Горе има за циљ да савременим технологијама и мултидисциплинарним приступом истражи, документује и представи јавности богато насљеђе црногорског подморја. Исход пројекта је формирана база података подводне културне баштине Црне Горе, која је укључена у нови просторни план. Концепт пројекта подржао је UNESCO Секретаријат за подводну културну баштину, а Центар за археологију Универзитета Црне Горе дио је UNESCO UNITWIN мреже за подводну археологију.

Извор: УЦГ

TAGGED:бродпроналазакСМС ЗентаУНЕСКО
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Желидраг Никчевић: Пљачка им материна
Next Article Дракулино ново рухо: Чувени вампир на филмском платну

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милош Лалатовић: Б.Д. Бенедикт- Трговци душама

Пише: Милош Лалатовић Божидар Дамјановић Бенедикт (1938- 2024) је био канадски писац и филмски редитељ…

By Журнал

Породица и васпитање: Родитељи који прекидају везе са децом

Хелен није разговарала са сином више од годину дана. Последње што је чула за њега…

By Журнал

Програм „Европа сад“ може да буде угрожен само нечијом лошом намјером

Имамо никад боље јавне финансије, економска активност је значајно ојачана и приходи буџета су бољи,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

О Џеј Симпсон, случај који је променио Америку и природу медија: Први ријалити у историји телевизије

By Журнал
Слика и тон

Бранко Анђић: Ролан Гарос нове нормалности

By Журнал
Слика и тон

Милош Лалатовић: Тајна Синедриона

By Журнал
Слика и тон

Поп рецензије: „Страдање невиних“

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?