Пише: Бобан Каровић
Односи Србије и Америке су кроз историју имали великих успона, али и великих падова. Током прошлог века је пређен пут од савезништва у великим светским сукобима, па до отвореног непријатељства на крају тог столећа. Након 2000. године односи су – иако Београд и Вашингтон по неким питањима, попут Косова, имају потпуно различите погледе – поново кренули узлазном линијом. А како сада ствари стоје, до краја ове године билатерални односи Србије и САД, који су дуги скоро век и по, могли би да добију нову димензију.
Наиме, амерички државни секретар Марко Рубио и шеф српске дипломатије Марко Ђурић договорили су се на састанку у среду да САД и Србија одрже билатерални стратешки дијалог пре краја године ради продубљивања економских и безбедносних веза две земље, саопштио је Стејт департмент. Портпаролка америчког министарства спољних послова Теми Брус навела је да су Рубио и Ђурић разговарали и о важности деескалације тензија на Западном Балкану, “посебно са Косовом и у Босни и Херцеговини, како би била унапређена регионална стабилност и омогућени економски раст и просперитет”.
“САД су посвећене узајамно корисном односу са Србијом који задовољава наше грађане и наше интересе”, додала је Брус у писаној изјави објављеној на сајту Стејт департмента.
Хил про боно ради на јачању веза Србије и САД
Доскорашњи амбасадор САД у Србији Кристофер Хил постао је виши саветник у Пупин иницијативи. Реч је о организацији чији је главни циљ продубљивање сарадње између Србије и САД. Како се наводи, Хил ће ову функцију обављати про боно, а главни разлог његовог ангажовања је покушај да се ојача веза Србије са демократама у Конгресу САД. У саопштењу овим поводом, Пупин иницијатива је навела да наставља своју двопартијску мисију јачања односа Србије и САД кроз сарадњу са републиканцима и демократама. Навели су и да “Хил и даље ужива велико поштовање у спољнополитичким круговима демократске странке.“
Након овог састанка Ђурић је рекао да се да се нада да ће односи Београда и Вашингтона да се “врате на ниво на којем су били у доба наших предака”. Сусрет са Рубиом је назвао – историјским.
Мирослав Здравковић: Процват војне индустрије САД-а од доласка Трампа за председника
“Договорен је стратешки дијалог који обухвата низ тема – попут економије, енергетике, одбране, културе, државних посета и свих других тема које могу да унапреде нашу сарадњу и дипломатске односе врате на ниво на којем су они били за време неких наших предака”, навео је Ђурић за РТС.
Он је предложио и да председник САД Доналд Трамп посети Србију, што би, иначе, била прва посета једног америчког председника Београду после више од 40 година. Последњи лидер САД који је посетио Србију, односно тадашњу Југославију, био је Џими Картер 1980. На високом рангу посета Београду је било 2009. и 2016, када је овде био Џозеф Бајден, у то време потпредседник Америке. У Београду је 2012. била и тадашња државна секретарка САД Хилари Клинтон, која је посетила и остатак региона.
“Односи незаустављиво иду напред”
Председник Пупин иницијативе Вук Велебит оцењује за НИН да односи Србије и САД незаустављиво иду напред, што јесте показатељ жеље Београда и Вашингтона за успостављењем нове динамике односа.
“Током последњих неколико година смо видели да Вашингтон све више гледа ка Београду кад је реч о нашем региону и да постоји спремност да се Србија позиционира као битан савезник Америке, али исто тако у Србији постоји веће разумевање да је у српском интересу да јача своју позицију кроз однос са САД”, наводи Велебити и додаје:
“Најава првог билатералног стратешког дијалога је велика вест зато што видимо континуитет прве Трампове, затим Бајденове и сад друге Трампове администрације кад је реч о Србији. Стратешки дијалог је најављен још у јануару, а потврда Марка Рубија показује континуитет према Србији и то јесте битно. Стратешки дијалог ће омогућити Србији да има резервисану столицу за столом у Вашингтону и структурисаније односе између наших земаља, што раније није био случај. Ми у Пупин иницијативи верујемо да се на тај начин односи Србије и САД стављају на нове темеље који ће остати за наредне године и деценије.”
Програмски директор организације “Нови трећи пут” Димитрије Милић наводи за НИН да најава одржавања билатералног стратешког дијалога између САД и Србије указује на потенцијално значајан искорак у односима две земље.
“Сама чињеница да се дијалог дешава на највишем нивоу и под формалним називом ‘стратешки’ указује да се не ради само о симболичном гесту, већ о покушају да се успостави трајна платформа за размену ставова и конкретизацију сарадње, а пре свега у областима економије и безбедности, где постоје највиши заједнички интереси. Колики ће домет овог процеса бити зависи од политичке воље обе стране, али и од ширег међународног контекста, укључујући рат у Украјини, односе са Кином и стабилност региона кроз питања Републике Српске и Косова. За Србију, то је прилика да редефинише своју позицију у односима са САД и да покуша да реши препреке, као што су санкције НИС-у или новоуспостављене високе царине на робу из Србије, али и да допринесе сопственој енергетској и безбедносној стабилности”, сматра Милић.
И Приштина у офанзиви: Укидање такси и Трампово писмо Османијевој
С друге стране, у дипломатској офанзиви није само Србија – за већу наклоност Америке активно се бори и власт у Приштини. Очигледно у покушају да одобровољи Вашингтон, Приштина је, након што је САД многим земљама увела високе царине, одлучила да укине царине на све америчке производе, што се може тумачити као добар политички потез у овом моменту. Некако истовремено, Трамп је косовској председници Вљоси Османи упутио писмо у којем говори о добрим односима САД и Косова. Он је најпре навео да одлука о прихватању држављана из других земаља показује снажну спремност Косова да сарађује са САД, те да вођство у том питању показује снагу и саосећање народа Косова.
Истовремено, стигла су и упозорења. Тако је отправница послова у амбасади САД на Косову Ана Пратипати изјавила је да земља без кључних институција и са „неизвесним путем ка њиховом формирању, није партнер на ког се САД увек могу у потпуности ослонити“. Она је у интервју за „Газета експрес“ рекла како администрација америчког председника „тражи снажне савезнике“ са којима се могу унапредити заједнички приоритети, и да се могућности за јачање економских односа две земље „могу пропустити ако се ова блокада настави“. Пратипати је рекла да су лидери Косова изабрани да реше изазове са којима се њихова земља суочава и да политичку блокаду треба да реше управо они. Иначе, у Приштини је недавно пропао и 54. покушај конституисања скупштине.
Димитрије Милић каже да потези Приштине, попут укидања царина на америчку робу, као и порука Доналда Трампа у којој хвали односе између Косова и САД, указују да и косовска страна улаже напоре у јачање своје позиције у Вашингтону, иако јој у томе много лакше иде са естаблишментом демократа.
“И Приштина и Београд, на свој начин, воде дипломатску офанзиву према САД-у, свесни да се америчка политика према Балкану може променити, посебно јер Доналд Трамп има одређену флексбилиност у свом спољнополитичком деловању. За обе стране, циљ је да се учврсте као партнери од поверења и да себи обезбеде бољу стартну позицију у будућим геополитичким преговорима, укључујући и питање статуса Косова и евентуалне енергетске сарадње са америчким фирмама”, закључује саговорник НИН-а.
Трампове приче о заустављеном сукобу
Србија и Косово су, подсетимо, овог лета били Трампова тема, али на индиректан и за многе необичан начин. Амерички председник је тврдио да се Србија спремала да уђе у нови рат против Косова, али је, како је истакао, његова администрација урадила “добар посао” и спречила сукоб.
Колико гаса је исцурило из Северног тока и које су последице инцидента
“Имам пријатеља у Србији и он ми је рекао: ‘Поново ћемо у рат’. Нећу рећи да је у питању Косово, али јесте Косово. Требало је да имају велики рат, али смо га зауставили због трговине. Они желе да тргују са САД. Рекао сам им да ми не тргујемо са људима који иду у рат“, рекао је Трамп.
После неколико дана је слична изјава уследила још једном – на заједничкој конференцији с министрима спољних послова Конга и Руанде након што су те две земље обуставиле сукоб, уз посредовање САД.
Извор: НИН
