Пише: Нада Ковачевић
Интервју с поводом: Проф. др Вељко Милутиновић, инострани члан Црногорске академије наука и умјетности и академик Европске академије наука са сједиштем у Лондону
Технологија постоји. Идеја постоји. Потребна је само воља да се препозна приоритет. Екологија није трошак – она је инвестиција. Ако направимо квалитетан, међународно признат програм, добићемо овдашње експерте, студенте, потом и пројекте, па приходе – поручио је проф. Милутиновић
У тренутку када се Црна Гора суочава са све израженијим еколошким изазовима – од загађења и неодрживе експлоатације природних ресурса, до све ранијег уласка у тзв. „еколошки дуг“ – постаје очигледно да без системске едукације и оспособљавања стручног кадра, права рјешења неће бити могућа. Управо из те потребе, на међународној ГЕА конференцији одржаној у ЦАНУ у мају 2025. у закључцима је препоручено формирање специјализованог студијског програма за еколошки инжењеринг, који би постао нови репрезентативни образовни центар у региону – о чему се сада све гласније говори.
Један од заговорника ове идеје је проф. др Вељко Милутиновић, инострани члан Црногорске академије наука и умјетности, академик Европске академије наука са сједиштем у Лондону, професор са вишедеценијским искуством на нашим и америчким универзитетима, један од ријетких стручњака који на питање екологије гледа не само као на научни, већ и развојни, политички и међународни изазов.
У разговору за Побједу, професор Милутиновић објашњава зашто Црној Гори хитно треба овакав студијски програм, како би изгледао, на чему би се темељио, и зашто вјерује да наша земља има шансу да постане регионални центар знања и иновација у области еколошке транзиције. Али и да се позиционира као међународно препознатљив образовни и научно-истраживачки центар.
ПОБЈЕДА: Који су главни проблеми које сте препознали у области екологије и одрживости у Црној Гори?
МИЛУТИНОВИЋ: Прво и основно – осим неколико изврсних појединаца, недостатак је експертског кадра. Имамо изазове у области загађења, неодрживог коришћења ресурса, климатских промјена… али немамо довољно људи који су способни да се тим проблемима у већим тимовима стручно и систематски баве. Црној Гори хитно треба посебан студијски програм који ће образовати људе способне да својим знањем носе борбу за одрживост – како унутар земље, тако и регионално, па и шире.
ПОБЈЕДА: На чему би се такав програм конкретно заснивао?
МИЛУТИНОВИЋ: На четири основна стуба, који су међусобно повезани и неодвојиви: Борба против еколошког криминала – то подразумијева познавање домаће и међународне правне регулативе, сарадњу са институцијама попут Интерпола и стварање експерата који могу да дјелују као мост између науке, права и извршних органа. Креативно и интердисциплинарно пројектовање одрживости – потребно нам је образовање стручњака који могу осмислити и имплементирати системе који се сами одржавају и унапређују кроз вријеме. Примјена савремених технологија – укључујући дронове, вјештачку интелигенцију, предиктивне и актуарске моделе који анализирају финансијске посљедице ризика, сензорску мрежу и софтверске платформе. Без тога, не можемо пратити ни разумјети савремене еколошке процесе. Естетизација је такође дио еколошког инжењеринга – све што се ради или преуређује у овом нашем простору треба да има естетски квалитет који подстиче даље туризам, ствара емоционалну везу и привлачи ширу пажњу. То је оно што у Европи све више називају „естетском функцијом инжењеринга“.
ПОБЈЕДА: Имате ли личних искустава са сличним програмима у иностранству?
МИЛУТИНОВИЋ: Наравно. Предајем на два универзитета у САД. На Пурдуе универзитету у сваком семестру држим предавања већ 12 година, а прије овога још 12 година током давних 80-их и 90-их прошлога вијека. На Индиана универзитету у Блумингтону, предавања имам повремено, а истраживања стално. Они су одвојили класични теоријски програм екологије од новог мултидисциплинарног. Овај нови укључује и менаџмент и организацију.
На Пурдуе универзитету, гдје сам први пут дошао као професор још 1983. године, формирана су два паралелна факултета налик овим студијама које заступамо у Црној Гори – један је класични CIVIL ENGENEERING, фокусиран на теорију и дизајн, смјештен на једном спрату у малој згради, а други – који покрива engineering management– CIVIL ENGENEERING MANAGMENT – заузима цијелу петоспратницу, највећу зграду на кампусу. То довољно говори о правцу у којем иде свијет. А и ми треба да идемо са свијетом у корак, да тежимо томе.
ПОБЈЕДА: Да ли сте имали контакте са црногорским институцијама по овом питању?
МИЛУТИНОВИЋ: Јесам. Учествовао сам у јавним дебатама и консултацијама. Моја улога није да се појавим као „творац“ идеје, већ као неко ко је помогао да се она обликује и да добије ширу стручну и институционалну подршку. Министарство екологије и руководство Универзитета Црне Горе су показали отвореност за остварење ове иницијативе.
Колеге из Црне Горе са којима сарађујем на развоју и реализацији ове идеје истичу подршку Свјетске асоцијације за заштиту земљишта и вода (WASWAC) која се управо бави овим питањима, а чији су руководиоци недавно боравили код нас, на Универзитету Црне Горе. Ту су још и сталне комуникације са Манчестер универзитетом, Грифит унивезитетом из Аустралије, Кинеском и Српском академијом наука. Осим тога, постоји потенцијал да се програм код оснивања повеже и са другим међународним партнерима. Рецимо, Космос Универзитет на Кипру, који је финансиран из Саудијске Арабије и има европску акредитацију, већ има инфраструктуру и интересовање да се укључи у овакве моделе. То би значило међународну видљивост и долазак студената из разних земаља.
ПОБЈЕДА: Колики је еколошки изазов пред Црном Гором?
МИЛУТИНОВИЋ: Огроман. Данас – дословно данас – планета Земља улази у еколошки дуг за 2025. годину. Црна Гора је у тај еколошки дуг ушла раније, а већ 8. маја и Србија. Лошије од свјетског просјека, крај јула 2025, стоје такође БиХ и Хрватска, а на зачељу је Словенија. Овај термин еколошког дуга представља моменат када нека земља или укупно планета, исцрпи годишње ресурсе. Сада – много прије краја године. Седамдесетих година, то је бивало с краја године, у децембру.
За поређење – Албанија би требало да у еколошки дуг уђе тек у септембру, између осталог, јер су увели претходно мораторијум на сјечу шума, урадили уз препоруке међународних колега поједине добре праксе еколошког инжењеринга. Без обзира што су мала и мање развијена земља, донијели су стратешке одлуке које их дугорочно штите. То је лекција и за нас.
ПОБЈЕДА: Да ли Црна Гора има потенцијал да постане позитиван примјер?
МИЛУТИНОВИЋ: Апсолутно. Прије петнаестак година, дио нашег научног тима је, у сарадњи са колегама са Универзитета у Генту (Белгија), радио на истраживању објављеном у реномираном часопису Land Degradation and Development. На пажљиво одабраним локацијама широм Црне Горе, упоређиване су историјске фотографије из периода од краја 19. вијека до савременог доба, како би се пратили дугорочни пејзажни и еколошки трендови. Анализа је обухватила промјене у коришћењу земљишта, густини – склопу вегетације и степену деградације, а резултати су показали да се на бројним мјестима природа сама регенерисала – без икакве људске интервенције. То указује на снажан биолошки потенцијал који Црна Гора посједује, али и на потребу за знањем, системским приступом и јасном визијом њеног очувања и развоја. Умјесто очекиване деградације, уочени су знаци отпорности екосистема, што Црну Гору чини једним од позитивних примјера у ширем балканском региону.
ПОБЈЕДА: Да ли сте лично спремни да учествујете у развоју овог програма?
МИЛУТИНОВИЋ: Јесам. Ову идеју подржавам волонтерски, јер вјерујем да може да промијени ток развоја земље. Не као приватни пројекат, већ као државни програм стратешке важности. Мој задатак је да повежем наше актере са међународним партнерима и дам допринос кроз искуство које сам стекао у Америци, Европи и свијету.
ПОБЈЕДА: Закључно – шта је потребно да Црна Гора постане лидер у еколошком инжењерингу?
МИЛУТИНОВИЋ: Дио људи који могу да покрену и воде процес даље већ су ту. Технологија постоји. Идеја постоји. Потребна је само воља да се препозна приоритет. Екологија није трошак – она је инвестиција. Ако направимо квалитетан, међународно признат програм, добићемо наше овдашње експерте, студенте, потом и пројекте, па приходе и – што је најважније – здравију и одрживију Црну Гору.
Извор: Побједа
