Језиви хорор Алфреда Хичкока, који овог месеца пуни 65 година, можда не би постао познат као класик свих времена без кључног додатка – узнемирујуће музике Бернарда Хермана.
Вриштеће виоле које звуче као да излазе из кланице. Ударне бас ноте, које полако смањују брзину и као да имитирају откуцаје срца жртве. Ако изузмемо музику композитора Бернарда Хермана за филм Психо редитеља Алфреда Хичкока, који овог месеца пуни 65 година, може се рећи да овај хорор филм из 1960. године не би имао исти утицај на живце гледалаца.
Посебно је кључна оштра музика која прати сцену када је плавуша Мерион Крејн (Џенет Ли), недуго након што се пријавила у мотел, нападнута иза завесе за туширање и убијена. Касније се испоставља да је убица власник мотела, Норман Бејтс (Ентони Перкинс), обучен као његова мртва мајка.
„Та музика је све“, сматра Рејчел Зефира, филмска композиторка. „То су птице, то су пчеле, и то су гласови у позадини ваше главе.“
Пројекат је од самог почетка деловао лоше организован, јер су руководиоци Парамаунта (који су продуцирали претходних пет Хичкокових филмова) показали мало интересовања, нису му дозволили да га снима на њиховом плацу и само су га дистрибуирали уместо да га сами продуцирају. Али упркос оскудном буџету, Хичкок је доказао да сви греше, и за то је делимично могао да захвали Херману и његовом таленту за стварање композиција које су сцене подизале на нове висине.
„Психо свакако није био лош филм пре него што је за њега написана музика, али му је недостајала напетост“, објашњава Стив Ц. Смит, аутор нове књиге Хичкок и Херман: Пријатељство и филмска музика која је променила кинематографију.
Херман је потом дао филму преко потребан подстицај написавши музику за оркестар од 50 гудачких инструмената, што је означило „повратак чистој леденој води“, како је композитор то описао за часопис „Sight and Sound“.
У случају најпознатије сцене, ово је резултирало хором психолошки узнемирујућих, високих врискова због којих престрављена публика више није видела туш као безбедан простор. „Пре сцене туширања, многи музички знаци имају депресивну ноту и нису баш толико гласни“, објашњава Смит. „Али одједном, са сценом туширања, виолине појачавају и вриште животињски. Ово ствара паметну везу са Норманом Бејтсом, који препарира птице.“
Херман је натерао Хичкока, који је у почетку био одбојан, да гледа секвенцу туширања са и без његове музике. „О да, морамо је користити!“, сложио се Хичкок. „Али мислио сам да не желите моју музику овде?“, саркастично је одговорио Херман, пре него што се редитељ подсмехнуо: „Дечко мој, непримерена примедба.“
То је анегдота која одражава ватрено партнерство пара. Њихов креативни савез је доследно резултирао филмском музиком која гледаоцу даје осећај као да је заробљен у мрачном унутрашњем дијалогу ликова, упознат и са њиховим најромантичнијим сновима и најбезнадежнијим ноћним морама (видети Вртогавицу).
Зефира описује музику која се свира кад год се Норман Бејтс појави на екрану као „потиштену и анксиозну“, за коју каже да „тера вас да осећате тугу за убицом. Знам да је пре него што је написао филмску музику, Херман увек читао роман на којем је филм заснован и проучавао литературу, тако да је његова музика била емпатичнија. Свака нота коју је Херман свирао имала је значење“.
Порекло Хермановог генија
Страствени читач из детињства, Херман (или Бени, како су га звали пријатељи) проводио је већину свог слободног времена страствено расправљајући о томе да ли је књижевност или музика највећа уметничка форма. Музика је на крају победила, а Херман је већ са 13 година побеђивао на такмичењима у класичној музици.
Након што је студирао на Универзитету у Њујорку код легендарног композитора Персија Грејнџера, једна од Херманових првих професионалних улога као студијског музичара била је за Си-Би-Ес радио.
На Си-Би-Есу је радио са Орсоном Велсом, освојивши његово поверење радио адаптацијом Рата светова из 1938. године, која је била толико реалистична да су неки слушаоци веровали да сигнализира праву инвазију ванземаљаца.
Затим је постао очигледан избор за музику за Велсово ремек-дело из 1941. године, Грађанин Кејн. Рад на стотинама радио-драма научио је Хермана како да ствара композиције које дочаравају слике, а такође га је научио и моћи дугих пауза: користио је тишину као још један инструмент за изградњу неизвесности.
Професионално, Херман је био познат по ватреном темпераменту и, како је његова ћерка Дороти рекла Њујорк тајмсу, „није трпео будале“. Па ипак, Смит жели да нагласи да је музичар био мање ћудљив него што говори његова репутација.
До 1960. године, Херман је већ био велико име у филмској индустрији; штавише, он и Хичкок су већ заједно снимили пет значајних филмова (Невоље са Харијем, Човек који је превише знао, Погрешан човек, Вртоглавица и Север-северозапад) и развили беспрекорну хемију. Ипак, Смит верује да је Психо био продукција у којој је Херман поново оживео уморног редитеља.
„Хич се плашио да је направио грешку снимајући тако језив материјал – нешто што су му многи саветовали да не ради“, објашњава Смит. „Али Херман је натерао Хичкока да се поново заљуби у пројекат. Херман је касније рекао да је написао музику за Психо за гудачки оркестар како би створио „црно-бели звук који би употпунио црно-белу фотографију.“
Осим што је помогао да филм Психо постане велики хит за Хичкока (зарадио је 32 милиона долара уз буџет од 800 хиљада долара), Херман је видео како његова музика струји кроз популарну културу на многе друге неочекиване начине.
Продуцент Џорџ Мартин је засновао свој аранжман за гудачке инструменте у песми „Битлса“ Eleanor Rigby из 1966. године на Хермановој музици за Психо. „Џорџ је желео да унесе мало те драме у аранжман“, једном је објаснио Пол Макартни за Би-Би-Си.
Разноврсно наслеђе Херманове музике
Централну тему филма касније су семпловали и десетине других уметника. Можда најузбудљивији пример је сингл репера Басте Рајмса из 1998. године, Gimme Some More. Према речима хип-хоп продуцента и савременог класичног композитора Мајкла Винсента Волера, Херманову музику за Психо воле репери.
„Херман је знао како да лупује ове мале нихилистичке фрагменте и постане мајстор понављања. У многим аспектима, начин на који је дириговао филмску музику био је сличан начину на који реп продуценти сецкају битове.“
Волер каже да Психо није променио само хорор, већ и шире кинематографско приповедање: „Музика из Психа је референца кад год желите да изградите напетост и јасно је да је Џон Вилијамс био инспирисан Психом за своје бас ноте налик сталкеру за филм Ајкула. Кад год чујете језиве виолине у хорор филму или осетите да је филмска музика постала независан лик, онда се све то може пратити до Психа.“
Креативни однос између Хичкока и Хермана завршио се на филму Поцепана завеса из 1966. Први је био љут што је други тврдоглаво одбијао његова наређења да направи огољену поп музику, инсистирајући уместо тога на коришћењу 12 флаута, 16 хорни, девет тромбона, две тубе, осам виолончела, осам басова и два комплета тимпана. Херман је отпуштен, али то није уништило његову каријеру, и све до смрти од срчаног удара 1975. године композитор је остао иновативна снага.
Посебно, касна сарадња са младим Мартином Скорсезеом на филму Таксиста из 1976. године осигурала је Херманово музичко наслеђе. Сарађујући са саксофонистом (музичарем Ронијем Лангом), компоновао је задимљене, ваздухом прожете џез ноте које су толико живописне да можете замислити смог како се диже кроз пукотине менхетнске канализације.
Скорсезеов филм такође нуди заиста заокружујући тренутак са филмом Психо: на самом крају филма Таксиста, Херман цитира тему од три ноте из ранијег филма, Madhouse. „Рекао је својој жени Норми да је то урадио јер је желео да каже публици да ће Тревис Бикл из филма Таксиста поново починити насиље“, објашњава Смит.
Међу Хермановим изузетним радовима, музика за филм Психо и њени аранжмани за виолину остају очигледан врхунац. То је једна од ретких партитура које је Херман поново снимио, јасан знак поноса, и остаје савршен пример како музика може да уздигне филм. Или, како је то рекао сам Херман, у једном од својих последњих интервјуа: „Композитор пише партитуру за филм и даје му живот. Као што човек оде код лекара, каже: ‘Умирем’, а лекар га излечи.“
Извор: РТС
