Mnogo je laži izrečeno o vođenju rata u Gazi. Ali to ne znači da ne postoji opasnost od masovnog izgladnjivanja. Postoji.
Piše: Amit Segal
Preveo: M. M. Milojević
Gaza se možda kreće ka pravoj krizi izazvanoj glađu. Hajde da pojasnimo zašto, za razliku od nekih ranijih neistina o situaciji u Gazi, nova istraživanja predstavljaju razloge za zabrinutost i šta to znači za Izrael. Juče je, Janaj Spicer, asistent na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, podelio svoje nalaze o cenama hrane u Gazi pre i tokom rata. Dobro svestan propagande Hamasa i njegovih međunarodnih saveznika koju su upućivali iz Pojasa Gaze od 7. oktobra 2023. godine, Spicer je primetio da je ‚sada situacija [u Gazi] radikalno drugačija u odnosu na bilo šta zabeleženo ranije‘. On ide čak korak dalje sugerišući da će ‚ukoliko smesta ne dođe do promene, stanje masovnog gladovanja postati neizbežno‘. Zbog čega misli ovako nešto? Spicer je pratio cenu brašna, koje je, kako je zapazio, ‚najvažnije potrošačko dobro‘.
Septembra 2023. godine, brašno, koje se prodaje u vrećama od po dvadeset pet kilograma, koštalo je oko 47,5 šekela (14 američkih dolara) u gradu Deir al-Balah u Pojasu Gaze, koji su donedavno iaobilazile Izraelske odbrambene snage i stoga je bilo manje pogođeno ratnim dešavanjima. Od 7. oktobra 2023, prema Spiceru, cena vreće brašna od dvadeset pet kilograma kretala se ovako:
Januara 2024: preko trista šekela
Januara 2025, pre najskorijeg primirja: 500 šekela.
Tokom primirja: vratila se na raniji nivo od 50 šekela – što je blizu predratne cene.
Zbog čega su cene ovoliko mušičave? To je ratna stvar – i dok udesetostručenje cene brašna po svoj prilici ukazuje na znatno umanjenje ponude, ono ne znači nužno rasprostranjenu glad, još manje umiranje od gladi. Međutim, kasniji podaci su razlog zbog kojeg je Spicer zabrinut. Nakon što je okončano poslednje primirje u martu, cena brašna ponovo je skočila na 500 šekela do kraja aprila. Onda je dosegla 875 šekela u drugoj polovini maja i 1.750 šekela do kraja tog meseca.
Onda je loše zamenilo gore. ‚Prema izveštajima iz prethodnih nekoliko dana‘, piše Spicer, ‚ukoliko je cena kilograma brašna zaista dosegla 150 šekela po kilogramu – što bi značilo 3.750 šekela po vreći – svedočimo osamdesetostrukom uvećanju‘. Drugim rečima, Spicer ukazuje da kakva god da je bila nestašica brašna u Gazi ranije to nije ništa u odnosu na ono što se sada dešava. Ukratko, piše, ‚svega nekoliko domaćinstava može da se održi u takvoj oskudici tokom više od nekoliko dana‘.
Ključno pitanje je: da li je u pravu? Iako ne mogu da vas prisilim da verujete ovom izveštaju njega bi u svakom slučaju trebalo uzeti ozbiljnije nego često propagandne navode koje objavljuju Ujedinjene nacije i Al Džazira. Ovde leži glavni problem. Razmatrajući ove podatke novinar Fri presa Haviv Retih Gur istakao je da je ključni izazov za Spicera da uveri Izraelce kako su stanovnici Gaze zaista suočeni sa krizom gladi. ‚Teško je uveriti Izraelce da je tako zato što su im bukvalno svi tokom dvadeset dva meseca govorili da su tvrdnje o gladi izmišljotina‘.
Naravno, ešalon političke i vojne vrhuške je dobro obavešten o ovome – i zabrinutost o gladi u Gazi jedan je od ključnih razloga zbog kojih izraelski premijer Benjamin Netanjahu želi postizanje primirja. Kao što je u više navrata ponavljao tokom rata, sprečavanje gladi u Gazi – zbog koje bi Izrael ostao čak i bez svojih najposvećenijih pristalica – je ključni preduslov nastavka rata koji bi doveo do poraza Hamasa.
Kada je već posredi Hamas, šta oni rade u vezi sa ovim? Pod jedan, Hamas je rat protiv raspodele humanitarne pomoći nedavno povisio na jedan novi nivo, ispaljujući raketu na centar za raspodelu pomoći nedaleko od koridora Morag. Srećom, ona je pala nekih dvesta pedeset metara daleko od svoje mete.
Ovo raspoloženje, međutim, nije ništa novo. Što su Gazani bliže pravoj gladi, to je bolje po Hamas, i umanjuje se šansa da se grupa saglasi sa pregovorima o primirju. Sve u svemu, njihova logika je jednostavna: ukoliko ljudi zaista gladuju, Izrael će biti u svakom slučaju prinuđen da okonča rat – te neće biti nužno da se saglasimo sa dogovorom koji nam se inače i ne dopada.Hamas, stoga, sa zadovoljstvom gomila hranu u svojim skladištima, držeći je podalje od civila u Gazi što dovodi do skoka cene osnovnih proizvoda – bez čega ne bi došlo do sadašnje nestašice hrane u Pojasu Gaze. I za Izraelce i za obične stanovnike Gaze uhvaćene između dve vatre, krajnji ishod je surov: kada izgladnjivanje postane strategija, mir se sve više i više udaljava.
Izvor: The Freepress
