Пише: Саша Озмо
за Радар из Лондона
Човек злокобног израза, скривен иза тамних наочара и шешира, у јакни са натписом УСАИД и заставама Хрватске, Велике Британије и Албаније, предаје новац у руке насмејаном Новаку Ђоковићу. Приземно, али пре свега сулудо: Ђоковићу су баш паре потребне?! Овај мим на друштвене мреже пуштен је са једног од ботовских налога назива Студенти за Србију.
Откад је подржао студентске протесте, највећи тенисер свих времена на мети је сличних будалаштина, превасходно од прорежимских медија и армије ботова власти на друштвеним мрежама.
Још децембра 2021, пошто је подржао протесте против Рио Тинта, однос власти према Ђоковићу почиње да се хлади. У мају 2023, затворен је Тениски центар „Новак“, о којем је само неколико недеља пре тога Ђоковић говорио са много ентузијазма, а разлози су – јавна је тајна – били политичке природе.
Ветар у леђа студентима и трн у оку власти
После трагедије у Новом Саду и таласа студентских протеста, Ђоковић се први пут огласио 18. децембра на друштвеним мрежама:
„Као неко ко дубоко верује у снагу младих људи и њихову жељу за бољом будућношћу, сматрам да је важно да се њихов глас чује. Србија има огроман потенцијал, а образована омладина је њена највећа снага. Оно што је свима нама потребно је разумевање и поштовање. Уз вас, Новак.“
Подршку су неки оценили млаком, али она је и те како представљала ветар у леђа студентима и трн у оку власти. Толико непријатан да су поједини прорежимски медији добили директиву да неко време – не пишу о Ђоковићу. И док је Новак играо на турниру у Бризбејну, спортске странице бројних портала биле су – празне. Као да није ни играо. Тактика игнорисања – још једна илустрација ауторитарности режима – повремено се и даље користи.
Јануар, Аустралијан опен. Временска разлика од десет сати и сви ми који смо тада били у Мелбурну са зебњом смо узимали телефоне у руке чим бисмо отворили очи – да видимо шта се дешава код куће, ко је кога напао, пребио или прегазио. Не разликује се по томе ништа ни Новак, али његов глас се много даље чује.
„За Соњу“, написао је на сочиву камере и тако послао подршку повређеној студенткињи Соњи Поњавић, која се налазила у болници након што је прегажена на тротоару у Београду током једне од блокада улица.
„Шокиран сам био, као и сви, када сам видео снимак. Просто не могу да верујем да се такве ствари дешавају у данашње време. Не знам шта кликне у глави човека да уради такву ствар, да прегази другог човека, још младу жену, студенткињу.“
Зелено светло за таблоиде
Таблоиди су добили зелено светло, оптуживали Новака да је „на страни хаоса“, „уз хулигане“ и да „руши Србију“, али Ђоковић је током турнира опет говорио о протестима:
„Преко друштвених мрежа доста пратим – не могу да се претварам да се ништа не догађа. Иако сам у Аустралији, наравно да ме погађају ствари као оно што се десило пре неки дан са Соњом, Нажалост, то није једина ситуација насиља над студентима и младим људима. То је велики пораз за нас као друштво, српско друштво генерално. Моја подршка увек иде младим људима, студентима и свима онима којима припада будућност наше земље.“
Кербери су пуштени, па је тако Ђоковић постао мета примитивних увреда у коментарима портала и на друштвеним мрежама. Нешто што се не мења и до данас, наручени коментари испод објава довели су и до неких апсурдних и трагикомичних ситуација.
„Забранити говнару да игра под српском заставом, он руши своју државу. Играј под америчком заставом!!!“, на Фејсбуку поручује Драгиша, чија је насловна фотографија на тој друштвеној мрежи – Новак Ђоковић како прославља освојени поен. Приватно му је Ђоковић светиња, пословно – страни плаћеник.
Током великог протеста у Београду 15. марта, Ђоковић је поделио видео-снимак са улица престонице, уз речи: „Историја, величанствено!“
Само седам месеци пошто је – у честитки после олимпијског злата – величао његов „несаломиви дух и патриотизам“ и сматрао да су вредности које Новак баштини „за пример свима“, председник Србије Александар Вучић означио је Ђоковића као једног од неколицине спортиста који су „сваки пут против нас“. Таблоиди су то много сликовитије приказали, па смо тако у Информеру могли да прочитамо како су „Новак и Јелена подржали хулигане, људе који желе као Курти и усташе да руше Србију“.
Назвати „бруком“ човека који је поносно носио заставу и улепшао имиџ Србије широм света – то је стварно нестварно.
Пумпање у Лондону
Све се гласније говори о томе да ће се Ђоковић са породицом преселити у Атину. Где има дима… Страни медији спекулишу да је разлог управо однос власти према њему. Ко би могао и да га криви?
На Вимблдону, најпрестижнијем тениском турниру на свету, Ђоковић је победе прослављао – „пумпањем“, у складу са слоганом протеста.
„То је између мене и моје деце. Имамо две песме које слушамо у последње време. Причали смо да би та кореографија могла да буде прикладна за сваку победу на Вимблдону. Тако ћу прослављати и убудуће на Вимблдону. Симболична је паралела! Једна је страна песма, ’данце’ хит по имену ’Пумп Ит Уп’, а друга је ’Баци све са себе’, када у једном тренутку каже ’пумпај, пумпај, зашто си стао’.“
После једне победе чак и пева рефрен пред новинарима: „Пумп ит уп!“
„Знам ко сам, интегритет је нешто што браним свим својим бићем, веома је важно имати став у животу. Таква сам особа“, рекао је Ђоковић за Спорт клуб.
Бивша министарка Зорана Михајловић изјавила је да се Новак ставља на страну оних који врше насиље и који желе независно Косово, придружујући се хајци која га назива издајником.
С друге стране, председник Александар Вучић – за којег је недавно име Новака Ђоковића било написано невидљивим мастилом – покушава да балансира, барем на први поглед:
„Наравно, навијам за Ђоковића свим срцем. Он је легенда Србије. Може он против мене да говори колико хоће, да подржава политичке противнике, али против њега нешто лоше да кажем је блесаво и глупо“, рекао је председник Србије Александар Вучић.
Изгледа да су медији под његовом контролом и ботовска инфраструктура – баш блесави.
И тако је Новак Ђоковић, највећи амбасадор Србије у свету, постао „проблем“ за исте оне који би га пре коју годину без даха китили ордењем. Данас га ките етикетама – што је, ваљда, медаља новог доба.
Извор: Радар
