Пише: Милош Лалатовић
Један од најзагонетнијих и најинтересантнијих ренесансних умјетника, свакако јесте Албрехт Дирер. Био је је њемачки сликар, бакрорезац, теоретичар умјетности, али ипак мађарског поријекла.
Радови овога умјетника су везани највише за религиозне теме, али и за теме природе. Био је је врсни мајстор геометрије и пропорције. Путовао је у Венецију и дописивао се са умјетником Рафаелом. У позним радовима био је под снажним готичким стилом. Дирерови радови одликује се затвореношћу за спољни свијет, и гледалац као да треба да открије њихову мистичну суштину.
Неки познаваоци умјетности и дјела овога умјетника свједоче да његови радови, заиста се одликује симболизмом, при чему сваки детаљ на дјелу има тајанствени карактер, посебно то важи за “ Меланхолију“, гдје се детаљи везују за чланство умјетника у тајном друштву, која су у периоду хуманизма и ренесансе почела да излазе из скривености од средњовјековних религијских забрана. Али и сам умјетник по себи је имао што је лако уочити у његовим дјелима тајанствену особеност, скривеност од свијета. Можемо на основу разних филмова, који описују овај период, претпоставити карактер Дирера, у мање-више прашњавој радионици њемачког говорног подручја, гдје долазе наруџбине ћутљивом или самозатајном човјеку уроњеном у свој свијет Библије, природе и скривених, можда од стране власти окарактерисаних јеретичких учења. Све ово Албрехту Диреру даје извјесни мистични карактер, слично као и његовом земљаку филозофу-обућару Јакобу Бемеу, који и до данас фасцинира филозофе, теологе, историчаре и научнике, који се баве овим периодом. Сам Беме је по неким тврдњама Лужички Србин. Утицао је и на кључног руског либералног философа двадесетог вијека Николаја Берђајева, који је посветио једну своју књигу његовом учењу. Њемачка се у овом периоду одликовала продором алхемије, херметизма, кабале, суфизма и других нетрадиционалних мистичних учења, па су остале и неке књиге, које називају гримоари, у којима се описују поменута учења, али која спадају у класична дјела западне езотерије без обзира на њихова различита поријекла.
Дирер је по познат по својим аутопортретима, од којих је први насликао са свега тринаест година, а задњи са двадесет осам. У последњем аутопортрету Дирер је лијеп, христоликог изгледа, и сама слика носи поруку, која се није могла дуго протумачити.
Порука би отприлике са латинског превода гласила “ овако пролази све земаљско“.
Друга значајна дјела Дирера су Поклоњење мудраца, Четири апостола, Портрет императора Максимилијана, Портрет младића, Поклоњење Светом Тројству.
Први је у Европи направио Магични квадрат.
Албрехт Дирер, остаје и даље тајна.
