Пише: Александар Живковић
Ови редови настају након читања дигитализованог издања „Дневника принцезе Ксеније“ (штампано издање Народни музеј Црне Горе, 2021, приредила и предговор написала: др Анастазија Мирановић).
Принцеза Ксенија водила је дневник од своје 24. године (1905) до 1928. године. Упокојила се знатно касније, 1960. године.
О књегињи Ксенији доста се зна, понешто и умишља, као и о свакој принцези.
Њени Дневници не откривају никакве пикантерије са црногорског двора, напротив, дају слику једног сређеног живота прве породице.
У том животу кнегиња Ксенија као да има улогу да брине о свима, о стању здравља најближих, понајвише.
Дневнике је водила на француском језику, датирала по јулијанском и грегоријанском календару, до 1917., када, већ у туђини, прелази само на „нови“ календар.
На почетку сваког дана биљежи православни вјерски празник (од „националних“ светаца: Светог Саву, Светог Василија, Видовдан, Светог Арсенија и Светог Петра Цетињског), као и рођендане браће и сестара и рођака.
Александар Живковић: Како је Вучић упознао патријарха Павла?
Интересантно је то са рођенданима, они се у нашем народу нијесу обиљежавали, и овдје видимо како се пракса са двора преноси у народне шире слојеве, да би данас рођендани постали највећи, не само породични, празници.
Познато је за принцезу Ксенију да је била прва жена аутомобилиста на Балкану, као и да се бавила фотографијом. О томе има доста података у њеним Дневницима.
О политици је знала вјероватно више него што је биљежила. У томе је нарочито шкрта.
Од крупнијих историјских догађаја само наводи своју улогу у евакуацији моштију Светог Петра Цетињског из Манастира на подгорички Крушевац, јануара 1916. године.
Све остале бурне свјетске и унутрашње прилике једва помиње или уопште не помиње у својим Дневницима.
Она их је посветила пажњи према другима, као и биљежењу малих интимних радости, било да је то рад у дворској башти или дјевојачка куповина у некој париској робној кући, или партија тениса или голфа када на Цетињу нема кише.
Настали спонтано, за личну употребу, дневници књегиње Ксеније јесу свједочанство једне велике породичне пожртвованости и оданости.
