Пише: О. Момчило Кривокапић
Приредила: Оливера Балабан
Пошто сам парох у једној подловћенској парохији, питају ме често, шта је са Његошевом црквом на Ловћену и са извјесним правом очекују да ће од мене чути нешто више од новинских извештаја. Нисам знао много јер сам последњи пут ишао на Ловћен у новембру прошле године и причао сам онда оно што сам онда видјео, да је пут од Цетиња до Језерског врха, на коме се налази Црква, у крајње лошем стању (стиче се утисак да годинама није поправљан), да је прокопан тунел, саставни дио радова на Мештровићевом маузолеју и да капела – црква стоји поносно на своме мјесту.
Недавно је ”Политика” донијела вијест да су настављени радови на Ловћену и да је ископана крипта за Његошеве кости. То је заталасало све нас који поштујемо Његоша и његову последњу вољу да лежи у цркви, и то ме је подстакло да одем на Ловћен и својим очима видим шта се горе ради и о томе извјестим све оне које то интересује.
На Петровдан поподне смо нас четворица стигли једним колима под сами Језерски Врх и наставили пут пјешице. Радници, које смо горе затекли љубазно су нас пустили да се попнемо до цркве. Стаза којом се некада ишло до капеле, великим дијелом је уништена. Тунел ружно зјапи. Унутра булдожер. Некако ми не иде Ловћен и механизација. Поезија и банална проза! Први дио Ловћенске Капе је готово уништен, најблаже речено разрован, средина такође. Капела још стоји али некако тужна. Од силних детонација приликом минирања малтер из многих фуга на цркви је поиспадао, громобрани искривљени, а један или два потпуно ишчупани, ограда растресена, неколико каменова поломљено, рељеф Свети Ђорђе изнад улазних врата, иако кобајаги заштићен даскама испуцао, а на сјеверну страну цркве изваљена велика хрпа камења, тако да се не може проћи унаоколо. Са исте стране, на саму камену ограду наставља се неколико метара дуга и дубока јама (значи минирање је вршено уз саму капелу). До краја Ловћенске Капе сада је немогуће отићи. Радници кажу да је та јама крипта о којој је писано. Ту ће, дакле, смјестити кости несрећног Владике, мимо његове воље…Шта је дочекао велики Његош!
Маркуш: Маузолеј на Ловћену је дивљи објекат подигнут на туђој имовини
Кад је било ријечи о минирању у непосредној близини капеле, градитељи маузолеја су обећали Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-примоском господину Данилу да ће је у цјелости заштитити, међутим ”заштићени” су само крст на капели и рељеф Свети Ђорђе. Сигурно ће се неко упитати ко ће одговарати за оштећења на капели и око ње. То питам и ја?
Још нешто. Још издалека кад се прилази Језерском врху, примјети се по падинама овог врха нешто црвено. То градитељи маузолеја безобзирно бацају приликом радова црвену земљу низ брдо, не водећи рачуна какав утисак оставља ова ријека црвенила. Мени се неодољиво намеће утисак да рањени Ловћен крвари…
Има ли наде да црква на Ловћену ипак остане на своме мјесту и да Његошева последња воља не буде погажена? Са људске стране гледано, не! Апели свих културних људи из наше земље и иностранства, да се не руши Црква и гради маузолеј, сумњиве умјетничке вриједности, на Цетињу нису имали одјека. Судски спор између Митрополије црногорско-приморске и Општине Цетиње није окончан, и поред свега тога радови на маузолеју се изводе. Логика долази у ћорсокак…
Дакле, ипак, на Ловћену ништа (нарочито) ново!
Текст блаженог спомена протојереја-ставрофора Момчила Кривокапића, дугогодишњег намјесника бококоторског, објављен у ”Православљу” 29. јула 1971. године бр. 104 – 107.
