Пише: Филип Драговић
ДПС критикује. ДПС предлаже. ДПС опомиње. Ова странка се нуди као алтернатива постојећој власти. Због нефункционалности. Због скретања са европског пута. Због непотизма. Утицаја криминала. Нестручности. Због утицаја из Србије….
Слушам све то и питам се има ли у овој дружини грама образа? Па све те набројане девијације су плод њихове тродеценијске власти.
Ето јуче посланица ДПС пита какав је академски ниво садашњих министара? То пита посланица партије која је имала дрскости да својевремено за министра просвете постави полуписменог Мига Стијеповића? Партије чији је министар био „пчелар“ Војин Ђукановић?
А што се тиче кукњаве о утицају Србије, о страху да ЦГ не постане 27. изборна јединица, о истицању косовског питања као фактора нестабилности …. не могу да се не сјетим Мила Ђукановића на Газиместану 1989. То није био неки епизодни или туристички догађај у животу младог Ђукановића, већ одлучујући корак на путу ка власти. Морао се појавити као Милошевићева пудлица, као Слобова публика, да не кажем као његова 27. рупа на свирали … како би му србијански лидер дао Црну Гору на управу. Претходно отету из руку Орландића, Брајовића и компаније.
Елем, ДПС-а не би било да није било Газиместана, манипулације косовским завјетом и играња улоге 27., 56. или 143. играчке у рукама режима у Србији. Добро, постоји политичка еволуција, еманципација, сагледање грешака… али, кад смо то чули из уста Мила Ђ. или садашњих „реформисаних“ ДПС – оваца? Као да никад нијесу били Милошевићев привезак и као да, баш као такви, нијесу постали партија на власти, сада друге оптужују за то… без имало гриже савјести у интонацији, без имало скрупула према сопственом настанку. И управо им зато не иде. Управо зато њихове ријечи немају ни утицаја ни одраза..
Јер немају образа.
