Пише: Стеван Раичковић
О дуго нам трепери пред оком
Пут дуг и жут од јаре.
Са стране само трске и баре
са жабљим и гуштерским скоком.
Ми идемо помно кроз све то.
А слутимо жита, ражи
хлад, неку љубав без лажи,
неки цвет, нешто свето.
О знамо још и шта нас чека
на путу кроз ово лето:
Прах, неко заспало псето.
И – можда булка далека.
О знамо ми, знамо, знамо,
али ипак корачамо.
Извор: Феномени
