„Nebesko narečje“, knjiga o Njegošu iz perspektive Duška Babića

Piše: Natalija Sinanović

O Njegoševom stvaralaštvu godišnje se prosečno objave dve knjige. Još jedno tumačenje Njegoševog dela, prihvaćenog i od elite i od puka, daje pisac i upravnik Srpske književne zadruge, Duško Babić u delu „Nebesko narečje – knjiga o Njegošu“.

Naslov knjige Nebesko narečje, kaže autor, pozajmio je iz jedne Njegoševe pesme koju je posvetio svom učitelju – Simi Milutinoviću.

„Milutinović je za Njegoša nesumnjivo bio nebom osijan pjesnik, nebom ozračen pesnik. Sve to što je on rekao o Simi Milutinoviću meni se čini da je rekao zapravo o samom sebi. I ja sam na taj način video Njegoša i u svemu što sam pisao do sada, zapravo sam krenuo od toga“, kaže Duško Babić, pisac i upravnik Srpske književne zadruge.

Sve teme u knjizi raspodeljene su u dva dela.

Održana Dijaloška tribina: „Srce centar ljudskog bića“

„Jedna je tema koja se tiče istorijskih i nacionalnih pitanja, a druga je tema kosmička, religiozna ili kako je već različitim imenima nazivana kod naših istoričara, to je luča mikrokozma. Moj stav je bio da na neki način pokušam da uspostavim most između ta dva pola, između te dve teme. I most između ta dva načela on pravi u onoj osnovnoj reči svoje poezije, a to je luča“, objašnjava autor knjige.

Od Njegoševe smrti, o njegovom životu i radu do danas objavljeno je više od 330 knjiga, u proseku dve knjige godišnje. Sve je stavljeno pod lupu, tumačeno kao poezija, filozofija, religija, lična ispovest, sudbina naroda, tajna čoveka i čovečanstva… sa nadom analitičara da će u beskrajnu knjigu njegošologije upisati nešto novo i svoje.

„Njegoš nam je nepotreban, pod navodnicima, ukoliko ga gledamo i posmatramo iz perspektive takozvanog savremenog čoveka, iz duha našeg vremena, jer je anahron, jer je nesavremen, jer su njegove mere čovečnosti iznad onoga što mi možemo da pojmimo i što je nama potrebno. Ali onda dolazi ta rečenica koja možda sve objašnjava. Upravo u meri u kojoj nam se čini da je Njegoš nesavremen i da nam je nepotreban, u toj nam je meri on neophodan – da bi bio korektiv, da bi bio neki svetionik, da bi ispravljao i podizao naše tričeve misli u pravcu onoga što je osnovno pitanje njegove poezije: ‘Što je čovjek’“, istakao je Duško Babić.

A Njegoš je svoje znanje iz istorije antičke, evropske i nacionalne, uklopio u jedan poetski i filozofski sistem.