Уторак, 10 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ГледиштаПрепорука уредника

Небојша Поповић: Црне тројке

Журнал
Published: 3. јун, 2025.
Share
Милан Пауновић, (Фото: RTNK)
SHARE

Пише: Небојша Поповић

Црне тројке – или у СССР-у само „тројке“, била су трочлана судска вијећа која су почетком 1930-их година по кратком поступку пресуђивала у Совјетском савезу. По надзором тадашњег шефа НКВД-а, патуљастог садисте Николаја Јежова, дословно је извршена чистка Црвене армије која је из свега изашла обезглављена.

Под оптужбом за завјеру против државе, страдали су маршали, генерали, заповједници… Признања осумњичених редовно су прибављања тортуром која је била толико сурова да су, према записима из тог времена, неким жртвама дословно „очи искочиле из главе“.

Шеф НКВД-а имао је огромну моћ, али је та позиција била веома опасна. Јежова је 1937. године наслиједио Лаврентије Берија, који је брзо нашао разлог да свог претходника смакне као „непријатеља народа“, што је Јежов, уосталом, учинио и са својим претходником.

Тројке ће у СССР-у бити поново реактивиране у прољеће 1940. након подјеле Пољске. Као већ опробани главни џелат из доба Великог терора, Лаврентије Берија је брзо оформио нове „тројке“ које су по кратком поступку осудиле на смрт око 14.700 официра пољске војске и полиције, те остале припаднике тадашње пољске интелигенције. Најпознатији резултат такве политике је масовни погром у Катинској шуми…

Милорад Дурутовић: Ибзенова Нора и Макронова жена

Тема црних тројки које муче, пребијају и пресуђују политичким противницима покренута је ових дана опет у Црној Гори захваљујући раду скупштинског Анкетног одбора. Сама чињеница да за свој злогласни назив  – тројке – има захвалити алузији из времена Великог терора у Совјетском савезу говори сама за себе.

Ствар је утолико више мучна што су тројке своју варијацију у односу на ону оригиналну верзију, добиле у једној од најмањих европских држава, и то пред сам крај 20. вијека. Сматра се, наиме да је појава тројки у Црној Гори посебно ескалирала након избора 1998. године након што су снаге примарно одмјерила два крила располућеног ДПС-а.

Побједу је однио онај под вођством Ђукановића, а талас насиља и терора над политичким неистомишљеницима који је тада запљуснуо Црну Гору говори о слици једне од најмрачнијих страховлада на тлу Европе. Утолико изјава бившег високог функционера МУП-а Милана Пауновића, да су „црне тројке“ биле батинашки одред којим је руководио командант Специјалне јединице полиције, буде наду да ће истина о правом карактеру ДПС власти ипак изаћи на видјело. То заслужују како жртве тог монструозног режима, тако и будуће генерације које имају задатак да се нешто слично више никада не понови.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:ДПСНебојша ПоповићНКВДСССРтројка
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Асад Абу Халил: Опасност од новог грађанског рата у Сирији
Next Article Др Радослав Т. Станишић: Филмска критика – Рашомон

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милош Лалатовић: Албрехт Дирер, ренесансни мистични мајстор умјетности

Пише: Милош Лалатовић Један од најзагонетнијих и најинтересантнијих ренесансних умјетника, свакако јесте Албрехт Дирер. Био…

By Журнал

У згради техничких факултета отворен реконструисани Амфитеатар 106

На Електротехничком факултету отворен је реконструисани Амфитеатар 106, у којем се, према ријечима ректора Универзитета…

By Журнал

Ранко Рајковић: Узор и узорност

Пише: Ранко Рајковић Град у коме сам одрастао имао је продавницу изнад чијих врата бијаше…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Журналов буквар: Екологија

By Журнал
Гледишта

Вук Бачановић: „Калајев пројекат“ или историјски континуитет? У одбрану имена Бошњак

By Журнал
ГледиштаДруги пишу

Саша Озмо: Новак Ђоковић – младић од 37 година

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Небојша Поповић: Тројни пакт против Србије на Балкану, а шта ће ЦГ?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?