Пише: Петр Јерабек
Постоје само три ствари на које премијер Баварске и председник CDU Маркус Зедер, како сам каже, није спреман: на коалицију са Зеленима, на то да дуже време не једе месо – и пре свега – на „џендер“.
„Код мене родно осетљив језик звучи као штуцање“, нашалио се Зедер више пута у својим предизборним говорима. „Супер ми је ако неко то уме. Мени је то, као прво превише напорно, а као друго, бесмислено“, узвикнуо је он почетком марта у Пасауу, уз овације присталица CSU у сали.
Наводна обавеза коришћења родно осетљивог језика већ годинама је саставни део Зедерових говора. У децембру 2023, у званичној изјави као покрајински премијер, нагласио је да у Баварској таква обавеза неће постојати: „Ми ћемо чак забранити ‘џендер’ у школама и администрацији.“
После речи, уследила су дела, односно одлука кабинета Баварске: у тој немачкој покрајини већ годину дана на снази је забрана коришћења родно осетљивог језика у школама, на универзитетима и у администрацији.
Није пооштравање, већ прецизирање
Од 1. априла 2024. Општи пословни пропис за органе власти Слободне Државе Баварске (AGO) забрањује „вишеполне облике писања с унутрашњим ознакама у речима“, као што су родна звездица (Mitarbeiter*innen – запослени/е), двотачка (Bürger:innen – грађани/грађанке), цртица (Lehrer_innen – наставници/наставнице) или средња тачка (Kund·innen – клијенти/клијенткиње).
Та одредба односи се на службену, писану комуникацију државних службеника и запослених, али суштински није пооштравање правила – већ појашњење. Јер, и раније је било прописано да државна администрација Баварске мора да примењује „Службени правилник немачког правописа“, који до сада није предвиђао употребу тих ознака у речима.
Ограничен утицај забране
Практичне последице те забране су ограничене. Она се на пример не односи на општинске и приватне школе.
Према покрајинском Министарству образовања, за државне школе у Баварској забрана значи да су „родно осетљиве ознаке у речима забрањене у писаној комуникацији са родитељима или у школским публикацијама, попут годишњих извештаја или школског сајта“.
За наставу у свим школама у Баварској Министарство образовања већ годинама прописује да се примењују званична правописна правила. „Пошто се и раније радило по службеним правописним правилима, која не предвиђају родно осетљив језик, у већини школа се суштински ништа није променило“, каже председник Баварског удружења филолога Михаел Швегерл.
Синдикат: „Видљив облик искључивања“
Ни обим посла наставника немачког језика није се повећао: и раније су морали да означавају коришћење родних ознака у речима, „али то није утицало на оцењивање“. У неким немачким покрајинама постоје строжа правила – тамо унутрашње ознаке у речима могу довести до одузимања бодова на тестовима.
Синдикат за образовање и науку Баварске (GEW) ипак критикује ту регулативу: означавање родних звездица „представља видљив облик искључивања, чак и ако се не рачуна као грешка“.
Шеф покрајинске канцеларије Флоријан Херман (CSU) пре годину дана је наводио супротно: потребно је „одржавати просторе за дискусију у либералном, отвореном друштву“. Идеолошки обојен језик, говорио је, има „изразито искључујући ефекат“.
Према речима министра науке Маркуса Блумеа (CSU), родна забрана је „смирила“ универзитете у Баварској: „Осигурано је да нико нема осећај да је приморан да користи језик који није у складу са званичним немачким правописом.“
Истраживање и настава нису обухваћени забраном
Савет студената те немачке покрајине, упозорава са своје стране да и даље није јасно како се треба обраћати особама које се не идентификују ни као мушкарци, ни као жене. „Ту дискриминацију и даље сматрамо неприхватљивом.“
Ипак, забрана има мало утицаја на свакодневни живот студената: они сами одлучују како ће комуницирати. Неколико универзитета такође наглашава да се забрана односи искључиво на званичну административну преписку, али не и на истраживање и наставу.
Према покрајинском Министарству унутрашњих послова, регулатива се „показала ефикасном и смирила дебату, барем у оквиру писане комуникације државне администрације“.
Међутим, забрана се односи само на покрајинске власти: град Минхен, на пример, у својој општој службеној уредби, прописује употребу родно осетљивог језика, што важи и за наставнике у градским школама.
Без дисциплинских поступака
Да ли било казни за државне службенике који су упркос забрани користили родно осетљив језик? „Не евидентирамо могуће прекршаје, нити њихово кажњавање“, наводе из Министарства унутрашњих послова Баварске.
Покрајинска правна канцеларија, надлежна за дисциплинске поступке већине баварских државних службеника, саопштила је да „ниједан дисциплински поступак по том питању није покренут, нити је тренутно у току“.
Дакле, много буке ни око чега? Не, сматра Синдикат за образовање и науку Баварске. Забрана родно осетљивог језика заправо представља померање дискурса. Покрајинска председница синдиката Мартина Боргендале наглашава: задатак владе је да учини све за заштиту квир-особа, „а не да доприноси дискриминацији и деградацији“.
Извор: DW
