Пише: Александар Живковић
Започела је посјета патријарха пећког и српског г. Порфирија Блажењејшем патријарху Јерусалима и све Палестине кир Теофилу Трећем. Ова посјета, која пада у вријеме Васкршњег поста, има превасходно ходочаснички карактер. Како је најављено, патријарх Порфирије походиће Витлејем, као прејемник Светога Саве Српског Велику лавру Светог Саве Освећеног, да би, на крају, са патријархом Теофилом служио литургију пређеосвећених дарова у Цркви Гроба Господњег у Јерусалиму. У питању је прва посјета патријарха Порфирија неком предстојатељу помесне цркве од његовог избора за поглавара СПЦ. Те канонске, у Цркви познате као „мирне“ посјете, одређени предстојатељ врши након свог избора, држећи се Диптиха цркава (прве на њему су старе патријаршије Цариградска, Александријска, Антиохијска и Јерусалимска).
Авај, у православном свијету није мирно вријеме, Цариград и Александрија (уз Атину и Кипар) признају „ПЦУ“ Епифанија Думенка као аутокефалну цркву Украјине, због чега су избрисани из руског диптиха. Тако би саслуживање са њиховим поглаварима значило неку врсту признања „ПЦУ“, а са московским патријархом, одрицање од веза са Цариградом итд. „ПЦУ“ нијесу признале Антиохијска, Јерусалимска, Српска, Румунска, Бугарска, Пољска, Чешко-словачка, Албанска и нова аутокефална, Македонска, и, наравно, Руска црква. Очигледно, самовласно понашање Цариграда у Украјини, довело је до губитка благопоретка у свој пуноћи Православне цркве.
Александар Живковић: Како је Вучић упознао патријарха Павла?
Тако су и „мирне“ посјете постале много комплексније питање него икада. А Српска црква има и интерес и, рекао бих, светосавску мисију да у канонском миру општи са свим помјесним црквама. Хришћанска је то дужност у временима поновног страдања Антиохијске цркве (Сирија, Либан) и по размјерама небивалог, не само оружаног, већ и вјерског рата у Украјини. Заслугом јерусалимског патријарха Теофила и његовог Синода, раскол није попримио крајње границе, па је тако могућа и мирна и ходочасничка посјета нашег патријарха Светој Земљи. Током те посјете, сигурно ће се молити и разговарати и о горе наведеним питањима. Дај Боже, лијепе духовне дарове од овог ходочашћа. Ти, Једини знаш јесмо ли их заслужили.
