Пише: Милош Лалатовић
Једна од књига, која је значајно утицала на омладину у социјалистичкој Југославији, почетком осамдесетих година била је ,,Ми дјеца са колодвора Зоо“. Након чега је и снимљен филм на основу ове књиге, у којем се појављује Дејвид Боуви, гдје изводи његову чувену пјесму ,,Heroes“, у једном дијелу и на Њемачком језику. Боуви је врло волио Њемачку, био је под утицајем њемачке архитектуре којој се дивио, као и краутрока, који је њемачки одговор на англо-саксонску поп културу, која је била доминантна. Главни актери поменуте књиге и филма су група њемачких адолесцената, који у свеопштој градској отуђености великих зграда и бетона, прибјегавају опијатима. Главни лик и особа, која је написала ову књигу је Кристијан Ф. Она се након ове књиге врло прославила, чак се говорило да је била у вези и са Боувијем.
Оно што је интересантно са овим је то да се књига појавила у свим скоро школским библиотекама у Југославији, као опомена омладини опасности од дроге. Са тим што је имала супротан ефекат. Многи су бас хтјели да имитирају Кристиан Ф, Бабси, Детлефа и остале ,,антихероје“ књиге и филма. Баш у то вријеме хероин је улазио на широка врата у СФРЈ.
Поред ове књиге југословенски њу вејвовци су уживали да читају и књиге Вилијама Бароуза, посебно његов роман ,,Голи ручак“, Џека Керуака, Алена Гинсберга, Чарлса Буковског.
Од умјетника су вољели и Енди Ворхола, посебно његов бенд и пројекат ,, Велвет Андерграунд“, гдје су главни срж бенда чинили Лу Рид и Ницо. Овај бенд заједно са Давидом Боувијем и Иги Попом чинио је чувени трио, који представљају претече панка и њу вејва.Ту је било и још сличних великих бендова. Југословенска омладина се о трендовима у субкултури углавном обавјештавала у часописима, попут легендарног ,,Џубокса“. Имитирали су стилове њихових вршњака из Лондона и тако почели да се понашају и облаче. Ово није прошло без цензуре од стране власти.
Чак је у полицијским досијеима постојао одељак под називом,,панк“. Оно што је смијешно да су се људи из полиције толико бојали тога неразумљивог покрета, кога су чинили тинејџери од четрнаесте до осамнаесте године. Тада се појављује и МТВ. Сигурно се нешто старији сјецају тих култних пјесама и бендова и музичара попут The Clash, Culture Club, Duran Duran, Bronski Beat, Ian Dury-а, па наравно и Мадоне, краљице попа.
Биле су популарне у то вријеме пекабетине трафике, гдје су се продавали сендвичи са виршлама ,а кад није било хлеба онда су могле и само виршле. 1979 се појавио први дио филма ,,Мад Макс“, други дио већ 1981, на крају последњи је био 2015. Слично, као овај појавио се у исто вријеме и филм ,,Ноћ вјештица“, са више дјелова. Поред ових популаран је био и филм ,,Голи у седлу“…
Појављивали су се и панкери у домаћим филмовима, као што сам и раније писао. Интересантан је био филм гдје глуме Мики Манојловић и Петар Илић Ћирило, оца и сина. Ћирило, овдје глуми панкера. Punk is not dead..
