Пише: Марко Вешовић
Један од преживјелих логораша са Голог отока Борислав Павићевић (97) у разговору за Портал РТЦГ рекао је да начелно подржава предлог црногорског предсједника Јакова Милатовића који је поднио Скупштини Црне Горе Иницијативу за доношење закона о рехабилитацији и обештећењу политичких затвореника Голог отока, Светог Гргура и других затвора. Павићевић нам је рекао да све оно кроз шта су прошли логораши на Голом отоку не може се наплатити материјалном накнадом, нити се може откупити гријех онога који је направио оно што су направили на Голом отоку. Ипак истиче да би то била нека врста признања да се према тим људима тада погријешило.
Представљајући иницијативу, Милатовић је рекао да би њеним прихватањем Црна Гора почела важан процес суочавања с прошлошћу и исправљања историјских неправди. Он је рекао да Црна Гора, као демократска и правно утемељена држава, не смије занемарити чињеницу да су многи грађани, због стварних или претпостављених политичких увјерења, били изложени репресији, физичком и психичком насиљу, без правичног суђења и без могућности да икада докажу своју невиност.
Павићевић нам је рекао да је у дијелу држава бивше Југославије, ово питање колико-толико ријешено.
Миодраг Петровић Чкаља: Две деценије од одласка глумачке легенде и симбола домаће комедије
„У Црној Гори није, а Црногораца је тамо било много. Тражено је доста пута, али је игнорисано. Хвала Богу да и то дође на ред, мада да вам право кажем то обештећење није адекватно с обзиром на то шта су тамо људи све доживјели и шта се тамо догађало. Али ипак, ако до тога дође, добро дође“, навео је Павићевић.
Он је нагласио да нема ништа против иницијативе.
„Мислим да се о томе мора разговарати и да је праведно да се ово питање ријеши. Неке републике су то урадиле, онолико колико је то реално било могуће. Све оно кроз шта смо прошли, не може се наплатити материјалном накнадом. Не може се ту откупити гријех онога који је направио оно што су направили нама на Голом отоку. Али, ето то је ипак нека врста признања да се према тим људима тада погријешило. То је моје мишљење“, казао је Павићевић.
Црногорски предсједник у Иницијативи наводи да је, имајући у виду примјере из региона, попут Србије, Хрватске и Словеније, које су кроз законодавни оквир регулисале питање рехабилитације и накнаде штете жртвама политичког прогона у бившој Југославији, крајње вријеме да и Црна Гора регулише ово питање кроз доношење посебног закона.
Ако би се коначно омогућила рехабилитација и обештећење свих жртава политичке репресије, тиме би се испунило обећање дато још 1992. године, нагласио је.
Милатовић предлаже да се као основ за почетак рада на овом закону узме Нацрт Закона о поништавању пресуда, рјешења, аката и радњи државних органа Републике Црне Горе и ФНРЈ изречених особама осумњиченим за подршку резолуције Информбироа из 1948. Црногорски предсједник је тај Нацрт, који је 2006. године припремило Удружење грађана “Голи оток”, доставио уз иницијативу.
Превишић: Патња на Голом отоку била је велика
Подсјетимо, неколико година након Другог свјетског рата и побједе партизана на челу са Јосипом Брозом Титом, тек формирана социјалистичка Југославија је ушла у сукоб са Совјетским Савезом Јосифа Висерионовича Стаљина. Намјера Стаљина да Југославију стави под совјетску контролу попут земаља источне Европе, отворила је сукоб са лидером СФРЈ Јосипом Брозом Титом који је одбио да земљу потчини Москви.
По Стаљиновом налогу Информбиро је 1948. издао резолуцију која је имала за циљ обарање Титове власти. Према онима који су стали на страну Стаљина услиједила је одмазда југословенских власти. Ухапшени по том основу су интернирани у логор на каменитом јадранском острву Голи оток, у Хрватској.
Међутим, постоје многи докази да већини оних који су завршили на Голом отоку, никада није доказана кривица. Затвореници су слати у логор без правичног суђења, често само на основу сумњи, без икаквих стварних доказа. Услови у логору били су нехумани. Логораши су се суочавали са бруталним психофизичким насиљем, са жеђи, глади и болестима. Процјењује се да је на Голом отоку умрло најмање 300 особа. Такође, људи су пролазили кроз шпалире и разне друге облике тортуре, а ухапшени жене и мушкарци доживјели су насиље од својих другова и другарица.
Борислав Павићевић био је један од најбољих студената грађевинског факултета у Загребу, након чега је изградио богату каријеру у струци као грађевински инжењер. Дао је допринос у грађењу Југославије било да је ријеч о мостовима и путевима. Био је и професор у Грађевинској школи у Подгорици.
Извор: РТЦГ
