Пише: Небојша Поповић
„Најгора ноћна мора Европе“ – овако је од прије неки дан гласила насловница британског „Економиста“, на којој су илустровани Доналд Трамп и Владимир Путин који сами сједе за столом, без досадних Европљана. Урсула фон дер Лајен написала је јуче на мрежи „X“ током посјете Кијеву на трогодишњицу почетка украјинске војне операције да – „У овој борби за опстанак, није само судбина Украјине у питању. То је судбина Европе“.
Да ли ће судбина Европе бити трајно негативно запечаћена моћи ћемо да назремо веома брзо, али оно што је сигурно јесте да ће стратешка побједа Русије у Украјини означити неславан крај актуелних европских елита, које су читаву своју каријеру изградиле одигравши на антируској карти.
Небојша Поповић: Детант САД и Русије аларм за промјену европских елита
Бити у историји забиљежени као лидери након чијег ће мандата Европа остати да виси на ивици амбиса у геополитичком нокдауну заиста је непријатно, па макар и главом били чланови однарођених европских елита попут Урсуле фон дер Лајен, Каје Калас, Емануела Макрона, Олафа Шолца или Кира Стармера… Запад је у Украјини на прагу тешког пораза и сада, ако имате тај комфор да ствари посматрате са стране, једино можете да гледате како се Трампова Америка вјешто извлачи, и комплетан терет пораза пребаца на дезоријентисане Европљане.
Избор Фридриха Мерца за њемачког канцелара у том смислу, ако заиста намјерава да ради онако како је најавио након побједе у изборној ноћи, већ сада нам најављује да ће улога предсједнице ЕК Фон дер Лајен убудуће бити много мање значајна у европским пословима него до сада. ЕУ ће заправо бити на правом искушењу да уопште опстане ако нешто брзо драстично не промијени.
Мерц је у том контексту најавио да му је „главни приоритет“ да Европа постане самостална од САД, те практично фантазира о Европи без НАТО-а у којој би, према писању „Политика“, Њемачка, Француска и Велика Британија требале да отпочну нуклеарну сарадњу и створе Европу способну да се сама брани од Русије. Једном ријечју, Мерц жели да Европа постане геополитички релевантна, а то би значило, иако то није децидно рекао – да има способност да се брани не само од Русије већ и од САД.
Небојша Поповић: Детант САД и Русије аларм за промјену европских елита
Мора се рећи да је у питању благо речено амбициозна визија са скромних изгледима за остварење. Еманципација Њемачке од утицаја Вашингтона био је наиме сан многих генерација Њемаца, али и данас као и прије 80 година, то ће бити могуће само у мјери у којој то дозволе САД. Такође, треба се сјетити да је све до настанка НАТО-а Европа стрепјела од тзв. руско – њемачког савеза као толико моћне силе којој нико на континенту не би био кадар да се одупре. О томе колико би било реално да се Европа одупре потенцијалном америчко-руском савезу излишно је говорити. То не да није реално већ је посве немогуће.
Ако жели да се врати у стварност реал политике и покуша да поново покрене посрнулу њемачку привреду, Мерц ће, иако заклети атлантиста, врло брзо схватити да ће морати да уради исто што и сви њемачки канцелари од Ота фон Бизмарка до данашњих дана – а то је да резервише себи карту за Москву. То ће морати Мерц да уради исто као што мора и Трамп, јер је у мултиполарном свијету Русија земља којој је намијењена улога балансера међу великим силама.
