Piše: Vladimir Đukanović
Minhenska mirovna konferencija, koja okuplja političke lidere, uglavnom zapadne, postoji od 1963. godine. Ideja je da jednom godišnje zapadna elita „pretrese“ geopolitičke teme i odredi prioritete za sledeću godinu. Uglavnom je to bilo okupljanje onih koji su se tapšali po leđima tako da su godine prolazile bez ozbiljnih reformi i napretka u međunarodnim odnosima. Onda se 2007. godine desio mali potres kada je Vladimir Putin, tada još miljenik datih lidera, održao govor.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je niz ključnih stavova. Oštro je kritikovao unipolarni svetski poredak predvođen Sjedinjenim Američkim Državama, nazivajući ga opasnim i neodrživim. Izrazio je zabrinutost zbog širenja NATO-a ka istoku, smatrajući to direktnom pretnjom bezbednosti Rusije. Putin je takođe osudio jednostranu upotrebu vojne sile bez odobrenja Ujedinjenih nacija, navodeći da takve akcije destabilizuju globalnu bezbednost. Ukazao je na eroziju međunarodnog prava i pozvao na uspostavljanje multipolarnog sveta gde bi sve nacije imale ravnopravnu ulogu. Istakao je da globalna ekonomska neravnoteža može dovesti do sukoba i kritikovao je američku politiku nametanja svojih vrednosti drugim nacijama. Izrazio je zabrinutost zbog razvoja novih sistema naoružanja koji mogu narušiti globalnu stratešku ravnotežu. Na kraju, apelovao je na otvoren i iskren dijalog među nacijama kako bi se rešavali globalni problemi i izbegli konflikti.
Taj govor je odbačen kao vapaj luzerske strane iz Hladnog Rata. Kao da nisu primetili da se rusko društvo i ekonomija menjaju. Stalnim naglašavanjem da Rusija nije super sila kao da su prizivali mečku koja im je sada pred vratima. Kraj istorije i druge ultra-liberalne fantazije samo su dalje navukle skramu na oči onih koji su smatrali da njih desetak procenata imaju sveto pravo da nametnu planeti svoje dekadentne vrednosti. Ničeov evropski nihilizam ne samo da je doživeo vrhunac u svom istorijskom i geografskom kontekstu, već su otvoreno saopštili da svaki crnac, indijac, ili kinez moraju da usvoje šumske vrednosti svojih belih neprijatelja. To je kulturološki disbalans koji je Putin video kao prozor kroz koji može da progura svoje imperijalističke interese.
Ovogodišnja epizoda se završila plačem predsedavajućeg ove konferencije Kristofa Hojzgena. Taj plač je usledio dan nakon direktnog obraćanja potpredsednika Amerike JD Vensa. Govor je gurnuo štap u točkove zapadnog bicikla jer je kroz suze rekao da nema više zajedničke vrednosne osnove. A kako da bude sa Evropom koja luta u magli završnice postmodernizma i ulaska u woke ludilo koje je neobjašnjivo ostatku sveta. Birokratski zavezani unutar nefunkcionalne Evropske Unije, Stari kontinent nije konkurentan ni ekonomski ni duhovno. Teško je objasniti prosečnom evropljaninu, pa i ovim balkanskim, da ih ostatak sveta neće. Kada odeš u Afriku i popuješ kontinentu o pravima marginalnih grupa, ti si kao seoski idiot koji objašnjava slonu da su mu mravi pod nogama.
Svet veštačke inteligencije i brzih informacija ne čeka starce. Generacijski jaz nikada nije bio veći jer tehnološki napredak nikad nije bio brži. To se vidi svaki put kada pogledate politički skup kao ovaj u Minhenu. Politički starci i starice očajno pokušavaju da ostanu relevantni kroz stare odnose držeći status kvo kao neki sveti gral svojih promašenih politika. Nigde se to bolje ne vidi nego u razvaljivanju agencije USAid u SAD.
Većina programa je ogoljena sad kada izlaze detalji trošenja milijardi dolara američkih poreznika na „soft“ programe širom sveta. Sa svakim udarcem po tastaturi klinaca iz DOGE (Department of Government Efficiency), američka javnost konačno ima uvid na šta se novac konkretno trošio. Kao i svaki put istina je siva na sivilu. Pored programa koji jesu pomagali ljudima širom sveta, naročito u oblasti zdravstva, tu je i gomila gluposti kojoj se čitav svet čudi. Da ih sada ne nabrajamo, samo pratite X nalog Ilon Mask-a i biće vam jasno. Treba navesti jedan ironičan primer vezan na Srbiju. U petak je ukinut program USAID-a sa nazivom „improving public procurement“. Taj program je napravljen da bi se u Srbiji unapredile javne nabavke. Čovek ne zna da li da se smeje ili plače. U zemlji gde je svaki tender namešten oni od 2001. godine finansiraju program čiji je cilj sprečavanje korupcije. Pa šta ste gospodo radili svih ovih godina? Koga ste edukovali i o čemu? Kako da se spakuju tenderi tako da ih uvek dobije ista ekipa? Srpski studenti protestuju već mesecima baš zbog toga: toliko ste dobro istrenirali vaše lokalne pulene da je korupcija počela i da ubija.
Svet se radikalno menja jer se odnos snaga radikalno promenio. I svi to sada znaju sem evropskih elita. Šok koji je usledio nakon obraćanja amerikanaca još bruji Starim kontinentom. Ukrajina ne može da se osloni na pomoć SAD. Tramp hoće da punu cenu rata u Ukrajini prebaci na Evropu. Problem tog plana je što evropska ekonomska struktura ne može da izdrži taj trošak. U modelu socijalne države koju je Evropa formirala nema mesta za velike vojne budžete. Da bi se uspešno dohvatili sa Rusijom Evropa mora da troši između 4% i 5% svog BDP-a na odbranu. Prosečan EU budžet je na oko 49% BDP-a, što znači da bi države Evrope morale da troše oko 10% svog budžeta na odbranu.
Bez značajnog ekonomskog rasta nemoguće je obezbediti podršku glasača za takve promene. Novac bi morao da dođe iz socijalnih programa koji nisu decenijama reformisani u Evropi. Svaki pokušaj će završiti sa protestantima na ulicama i promenom političkih elita. Ta promena je u Evropi bolna, kao što je bila bolna kritika potpredsednika JD Vensa na račun demokratskih tekovina na Starom kontinentu. Najviše ih je zabolela kritika na račun poništavanja izbora u Rumuniji gde su predsednički izbori poništeni jer je pobedio pro-ruski kandidat. Tramp i njegova MAGA ekipa su dali do znanja da je to neprihvatljivo.
Evropski desničarski kompleks, koji je i dalje urezan u psihu velikog broja ljudi je posledica fašističkog masakra tokom poslednjeg svetskog rata. Amerika nikad nije bila na taj način zbunjena jer je u oba rata bila na pravoj strani. Zato su američki desničari često frustrirani evropskom paranojom i gušenjem slobode govora. To im je ovog puta direktno rečeno. Strašni gresi evropskih predaka nisu izgovor za gušenje sloboda moderne generacije. Primitivan odnos prema religiji i konzervativnim teorijama društva se ubrzano kontinentu obija o glavu.
Pobednik u ovom krvavom konfliktu je Vladimir Putin. Od početka rata mnogi su razmatrali razna scenarija. Ali da će se o svemu dogovarati samo Putin i Tramp, taj nam scenario niko nije ponudio. Za tim stolom neće biti Ukrajine, kao žrtve ovog konflikta, neće biti Evrope, ali neće biti ni Kine. Rešenje će biti predstavljeno svetu kao uzmi ili ostavi dva lidera koje većina Evrope prezire. Tough luck.
Izvor: Fejsbučenje
