Пише: Редакција
Миодраг Лекић казао је у емисији „Линк“ на РТЦГ да нема дилему да је опозиција изабрала лош повод за блокаду Скупштине који може да се врати као бумеранг по њу.
„Уставни суд се није прославио у епизоди која траје и која је врло озбиљна, а то је да када су се стекли услови за пензију и престанак радног односа једне суткиње, Уставни суд је по Уставу био дужан да то предочи Скупштинском одбору који има даљу процедуру“, казао је Лекић.
То је, као је примијетио, изостало што значи да је већ тада на неки начин прекршен Устав.
Милош Лалатовић: Неуспављиви чудотворац, Свети Јован Шангајски
„То је једна врло непријатна слика и Уставни суд је доста уздрман својим кредибилитетом. Заобиђена је једна радња коју Устав предвиђа, а то је да обавијесте скупштински Одбор једну неспорну ствар. Дакле, у Уставном суду су гласали, и већина је била да не обавијесте скупштински Одбор. То је био провинцијски трик који је уздрмао углед Уставног суда који треба да је правна есенција. Они се дефинишу као аристокрација у правном систему, и (нажалост) тамо се праве ти трикови – да ми не пошаљемо Скупштини па онда она неће моћи даље…“
С тим у вези, Лекић сматра да када се ствари блокирају Скупштина има право да коригује пропуст, те да се не може остати при Шавнику који данас имамо као метафору Црне Горе.
„У том смислу опозиција је изабрала овај детаљ (за блокаду) који је разријешен након што је суткиња (Ђурановић) тражила накнаду након престанка функције. Право да кажем кад видим блокаду Скупштине од особа које су актери станбене корупције, што је нотирала и ЕУ у једном извјештају о европском путу, дакле, ако се такви сада појаве онда то дјелује и помало гротескно“, сматра Лекић.
Венецијанска комисија и инфериорност државе. Када је пак ријеч о идеји да се блокада Скупштине ријеши укључивањем Венецијанске комисије, Лекић упозорава да је то прије свега знак смо ми смо у кризи идентитета државе.
„Нисам сигуран да стичемо углед као држава ако свако мало тражимо мишљења и постављамо се у позицију која је инфериорна. Ако проблеме не можемо сами да решавамо који нису тако замршени“, сматра Лекић.
„Читам такође да желе да се поводом случаја на Цетињу обрате служби ФБИ, дакле да се америчка обавештајна служба укључи у случај на Цетињу, а имали смо и сличан предлог Абазовића који је такође тажио да ФБИ дође поводом случаја Душка Јовановића. Дакле, то су те изјаве које треба да импресионирају, трају два дана и онда се не реализују“, каже он.
Ако смо држава, како додаје, и претендујемо да стичемо међународни ауторитет, онда можда треба када смо у проблему да мање тражимо неке адресе да нам то ријеше, јер ваљда и имамо и ми способности да то решавамо.
„Није баш мали ризик да се понашамо као инфериорна држава. Поред силних институција, људи и огромне администрације, ми решавамо наше проблеме тиме што ћемо питати некога што да радимо“, упозорава Лекић.
