Уторак, 17 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Бранислав Предојевић: „Исконска Америка“(2024): Крв и земља

Журнал
Published: 22. јануар, 2025.
Share
Фото: Глас Српске
SHARE

Пише: Бранислав Предојевић

Иако у грубим цртама препричан заплет мини-серије „Исконска Америка“(America Primeval), у којем бијела жена са дјететом инвалидом у пратњи нијеме индијанске дјевојчице и опасног водича, путује кроз дивљину Јуте у вријеме рата мормона, војске САД и Индијанаца средином 19. вијека, дјелује као лоша шала на тему политичке коректности, у рукама режисера Питера Берга и сценаристе Марка Л. Смита добили смо сушту супротност поменутим трендовским диктатима и прву велику серију у 2025. години, те један од најбољих вестерна дуго година уназад.

Сходно наслову свог пројекта Смит, познат по сценарију за култни ревизионистички вестерн „Повратник“(али и бројим другим хорор и сф филмовима попут „Рупе“, „Поноћног неба“), створио је мрачну и сурову сагу о освајању запада Америке, километрима удаљену од пионирског идеализма класичног вестерна, али и модерних прекрајања историје према постулатима вок културе.

Његова прича лабаво базирана на историјским чињеницама у свом централном фокусу прати жену Сару Холовеј (Бети Гилпин) која са сином Девином (Престон Мота) покушава стићи до супруга у рударском граду у Стјеновитим планинама, уз помоћ полудивљег водича и усамљеника Исака Рида (Тејлор Кич), док се у другом фокусу развија позадинска прича изграђена на основу стварних историјских сукоба око утврђења Форт Бриџер на територији Јуте и крвави обрачуни припадника Мормонске цркве, досељеника са истока, војске САД и индијанских племена у његовој околини. Комбинујући ове двије линије приповиједања Смит и Берг мајсторски намећу жесток наративни темпо, којим додатно наглашавају упечатљивост кључних карактера, док са друге стране шокирају публику сировим и крвавим приказом живота и смрти на граници Дивљег запада, дијеметрално супротним од лажног идеализма ретуширане историје. Смитов наратив води главне јунаке кроз немилосрдну борбу за опстанак постављену унутар контекста немилосрдног доба. Мрачне, оштре приче у којима протагонисти трпе незамисливе опасности, одражавајући сирово насиље западне границе, гдје свака невиност и спокој губе упориште пред мржњом и страхом, а опстанак остаје једини приоритет пред константним налетом опасности.

У пустој и непрегледној дивљини запада Америке све је опасно, али највећа опасност ипак стиже од човјека, којем је туђи живот јефтинији од метка, нема овдје врлих пионира цивилизације, добрих Индијанаца и побожних вјерника, сви редом лажу, отимају и убијају како би се домогли земље која ће бити само њихова, без обзира колико ће крви бити просуто по њој. Досељеници убијају Индијанце, мормони убијају и једне и друге, Индијанци узвраћају ударац, несвјесни да губе рат, а било какав покушај идеализма и доброте, углавном заврши у насиљу и крви. Смитова вјерна реконструкција дивље границе не робује историјским чињеницама, јер је он свјестан да је ово ипак фикција, а не историјски документарац и сходно томе он доста боље развија причу око измишљених ликова, него око историјских јунака, на трагу бруталне атмосфере ревизионистичког вестерна 70-их или пригушене страве прозе Кормака Макартија.

Можда његова прича упадне у одређене нелогичности у финишу, како би појачао драматику за гледаоца (недосљедне сцене са Јакобом Пратом, вукови који нападају људе умјесто коња и сличне прилично сувишне хорор сцене), али Бергов изванредан смисао за режију акционих сцена (неке су, попут напада на караван, чиста класика за себе) и маестрална игра глумачког ансамбла с лакоћом премосте ријетке моменте конфузије у расплету и мањак емоционалне увјерљивости. Ослонац на снажне ликове и глумце способне да их изнесу на прави начин, у случају вестерна, увијек је сигуран избор, али лакоћа и увјерљивост с којом Кич тумаче Исака, човјека који је изгубио све, осим вјештине да са лакоћом сије смрт око себе или Гилипинова жену која у суровом мушком свијету покушава да спаси властито дијете по сваку цијену, дословно изазива дивљење према њиховом таленту, као и према мајсторству, којом остатак ансамбла прати главни глумачки тандем у пловидби до катарзичног финала.

Бранислав Предојевић: “Луталице из Сјене” (024): Зовите ме Номи

Сурово дивљаштво, крваво насиље и бескрајна похлепа надолазећег капитализма, које је уграђено у темеље Америке, овдје је откопано у својој прљавштини и извучено из мрака на свијетло дана, беспријекорно снимљено, мајсторски одглумљено и крајње увјерљиво повезано у ауторску цјелину, која функционише једнако добро и као мрачни вестерн, напета акција и потресна људска драма. Евентуални пропусти су ту да нас посјете да су га створили живи људи од крви и меса, који свој посао раде искрено и посвећено, а досадни перфекционизам остављају вјештачкој интелигенцији или кенсел нападачима.

Извор: Глас Српске

TAGGED:бранислав предојевићГлас СрпскеИсконска АмерикаСерија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Спајић: Црна Гора жели да изгради систем
Next Article Туфик Софтић: Ни абера за екоцид, ‘ајде бре

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Путовање на таласу велике и храбре маште

Са десне стране кревета, седела је Магдалена Буñа, прва мртва жена коју сам видела. Иза…

By Журнал

Ђуровић: Духовитих људи је веома мало, а преозбиљних се ужасно бојим

У Никшићу премијерно изведена представа “Кумови” у част 140 година позоришног трајања у граду под…

By Журнал

Тајни рат против Ирана – пројектили, дронови и тајне операције Револуционарне гарде

Израелски дронови напали су фабрику беспилотних летелица и пројектила у Исфахану. Нови ваздушни напад на…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Поп рецензије (162): Таворска свјетлост

By Журнал
Слика и тон

Поп рецензије (111) – Каине, гдје ти је брат?

By Журнал
Слика и тон

Милош Лалатовић: Лу Рид, човјек који је промијенио рок музику

By Журнал
Други пишу

Жарко Марковић: Кафана на Балкану

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?