Пише: Рамзи Баруд
Превод: Журнал
Израелски медији наводе да је драматично бјекство омогућило Јувалу Вагданију, војнику израелске војске, да избјегне правду у Бразилу.
Вагданија је палестинска адвокатска организација, Фондација Хинд Раџаб, оптужила за добро документоване ратне злочине у Гази. Он није једини израелски војник који је под истрагом због сличних злочина.
Према извјештају Израелске радиодифузне корпорације (КАН), више од 50 израелских војника се тренутно гони у земљама попут Јужне Африке, Шри Ланке и Шведске.
У једном случају, Фондација Хинд Раџаб поднијела је тужбу шведском суду против Боаза Бен Давида, израелског снајперисте из 932. батаљона израелске Нахал бригаде. И он је оптужен за ратне злочине у Гази.
Нахал бригада се налази у средишту бројних ратних злочина. Основана 1982. године, ова бригада је злогласна по суровости према Палестинцим а њихова улога у најновијим геноцидним злочинима у Појасу Газе далеко превазилази њихову већ мрачну прошлост.
Чак и ако ових 50 особа буду ухапшене и осуђене, цијена коју ће платити израелска војска је безначајна у поређењу са злочинима који су почињени.
Бројке, мада корисне, ријетко су довољне да пренесу колективни бол. Ипак, најновији извјештај медицинског часописа „Лансет“ заслужује пажњу. Користећи нову методу прикупљања података, названу „анализом захвата и поновног захвата“, извјештај указује да је током првих девет мјесеци рата, од октобра 2023. до јуна 2024. године, убијено 64.260 Палестинаца.
Међутим, хватање и суђење израелским ратним злочинцима није само питање судбине тих појединаца. Ријеч је о одговорности—термину који је одсуствовао у историји израелских кршења људских права, ратних злочина и понављајућих геноцида над Палестинцима.
Кетрин Херст: Популарни израелски блогери позивају на „брисање сваког живог створа у Гази“
Израелска влада разумије да се проблем сада односи на више од појединаца. Ово се тиче губитка историјског статуса Израела као земље која стоји изнад закона.
Као резултат тога, израелска војска је објавила да је одлучила да не открива јавно имена војника који су учествовали у рату и геноциду у Гази, плашећи се кривичног гоњења пред међународним судовима.
Међутим, овај поступак вјероватно неће направити велику разлику из два разлога. Прво, већ су прикупљени бројни докази против појединих војника чији су идентитети јавно познати, или ће ти докази бити доступни за будуће истраге. Друго, велики дио документације о ратним злочинима несвјесно су произвели сами израелски војници.
Охрабрени недостатком одговорности, направили су безброј снимака који приказују злостављање и мучење Палестинаца у Гази. Ово самопријављивање ће вјероватно послужити као значајан корпус доказа на будућим суђењима.
Све ово не може се посматрати одвојено од текуће истраге о израелском геноциду у Гази коју води Међународни суд правде (МСП). Осим тога, Међународни кривични суд (МКС) је издао налоге за хапшење високих израелских званичника, укључујући премијера Бењамина Нетањахуа.
Иако су ови случајеви напредовали споро, они су поставили преседан да ни Израел није имун на одређени степен међународне одговорности и правде.
Штавише, ови случајеви дали су овлашћење земљама потписницама МКС-а и МСП-а да истражују појединачне случајеве ратних злочина које подносе групе за људска права и правну заштиту.
Иако Фондација Хинд Раџаб није једина група која у свијету прогони израелске ратне злочинце, њено име потиче од петогодишње палестинске дјевојчице из Газе коју је израелска војска убила у јануару 2024. године заједно са њеном породицом. Ова трагедија и то име служе као подсјетник да невина крв Палестинаца неће бити узалуд проливена.
Иако правда може каснити, док год има оних који је траже, она ће једнога дана бити достигнута.
Прогон наводних израелских ратних злочинаца на међународним и националним судовима тек је почетак процеса одговорности који ће трајати много година. Са сваким случајем, Израел ће научити да деценијски вета САД-а и слијепа заштита и подршка Запада више неће бити довољни.
Управо је срамотно заштитништво Запада омогућило израелским лидерима да се понашају онако како су хтјели, све у име тзв. националне безбједности Израела—чак и ако то значи потпуно истребљење палестинског народа, као што је случај данас у Гази.
Ипак, западне владе, укључујући САД и Британију, настављају третирати тражене Израелце као хероје и свеце, а не као ратне злочинце. Ово превазилази оптужбе за дупле стандарде. То је врхунац неморалности и непоштовања међународног права.
Ствари морају да се промијене; у ствари, већ се мијењају.
Од почетка израелског рата у Гази, Тел Авив је већ научио многе тешке лекције. На примјер, његова војска више није „непобједива“, његова економија је релативно мала и високо зависна, а политички систем је крхак. У временима кризе, једва функционише.
Вријеме је да Израел научи још једну лекцију: доба одговорности је почело. Плес око лешева мртвих Палестинаца у Гази више није забавна објава на друштвеним мрежама, као што су многи израелски војници некад мислили.
Извор: MEMO Middle East Monitor
