Piše: Miloš Lalatović
Kao sto ljudi imaju pravo, uprkos tome, što su se rodili u određenoj religioznoj grupi, da se izjasne kao ateisti, isto bi trebalo imati razumijevanje i za druge opcije. Recimo, ako je neko rođen u određenoj etničkoj sredini, ne mora da se izjašnjava tako, kako je rođen, iako to može biti ljudima čudno. Može da se izjasni kao anacionalan. Čovjek, koji ne pripada nijednoj nacionalnosti. Ne, da ne želi da se izjasni, nego da mu je nacionalnost, samo odsustvo bilo koje nacije. Neko je rođen u jednoj državi, kontinentu, pripada određenoj rasi, a neko, ko je sve suprotno, isto da bude po nacionalnosti, anacionalan .
Vjerovatno, kad bi se promovisala ova ideja ,tj, kad bi se ljudima objasnilo da ne moraju da se nacionalno izjašnjavaju, ne, da ne žele da se izjasne, nego da se izjašnjavaju kao anacionalni, značajan broj bi se izjasnio tako. Kad se gleda nacionalnost nekih ljudi iz prošlosti, uvijek te ova, te ona, a, možda se neko tako izjašnjavao, jer je mislio da ne može drugačije. Upitnik pri zapošljavanju, ili bilo čemu, nacionalnost-anacionalan. Onda bi počela rasprava, da ne može to, takvo nešto ne postoji. Druga strana bi mogla da odgovori, da postoji, očigledno, čim se on tako izjašnjava.
Vremenom sve više i više ljudi bi se tako izjašnjavalo. Onda bi postojala opasnost od anacionalnog nacionalizma, pa i šovinizma. Ako se ne izjašnjavate anacionalno bićete diskriminisani. Šta ste po nacionalnosti, Srbin, Hrvat, Crnogorac, Mađar, nema za vas dobiti. Samo za anacionalne. Onda bi se udružili nekadašnji srpski, hrvatski, crnogorski šovinisti, protiv anacionalnih šovinista. Vrlo moguća budućnost, iako djeluje nemoguće. Šta ste po nacionalnosti? Anacionalan.
