Пише: Атанас Ступар
Некада смо редовно обавјештавани о пресијецањима црвених врпци. Црвене врпце су у симболичном смислу означавале наша друштвена постигнућа или покушај да неки свој рад као велики напредак представимо. Данас нас још редовније обавјештавају о црвеним линијама. Црвене линије одражавају друштвене супротности и несклад. Саопштавају се у виду пријетњи. Прате старе и најављују нове подјеле и сукобе.
Пречесто спомињање црвених линија доводи до обесмишљавања њихове основне симболике. Црвене линије мало по мало постале су трагикомични дио историје црногорског друштва.
О црвеним линијама данас говоре исфрустрирани људи који изгореше у жељи да себи прибаве неку макар и мизерну улогу и важност у дневној политици. Назначавају нам црвене линије као оно што се не смије прећи иначе може доћи до пропасти Миленијумске државе. Близу 80 година већина нашег народа била је подвргнута тоталитаризму једне црвене партијске линије. Ко би скренуо с црвене партијске линије надрљао би, остао без посла, пријетио би му прогон, чак и хапшење. Многи наши сународници хапшени су због црвене линије. Као сужњи депортовани су на једно острво у сјеверном Јадранском мору. Ту је Црна Гора достигла још један неславан рекорд. Прославила се по највећем броју прекршилаца црвене линије које је послала да робијају у логору на Голом Отоку. Били смо први, најбројнији и најдуже смо опстали на Голом отоку. Носили смо олимпијску заставу на отварању и затварању игара понижења, злостављања и мучења до смрти.
Најмања република у ондашњој Југославији платила је захваљујући сопственом труду и великом залагању највећу могућу казну због преласка црвене партијске линије. Та историјска епизода убједљиво и неспорно свједочи о неким карактеристикама нашег идентитета за које су људи спремни да се и данас бескомпромисно боре.
На срећу појаву нових црвених црногорских линија не прати снажни репресивни апарат, страх и бездушност каква је некада владала у Црној Гори. Црвене линије постају карикатуралне а приче о њима накарадно звуче. Уколико се у данашње вријеме нагази или пређе црвена линија коју свако мало поставља свака партијска шуша и маруша почиње комедија. Јуче је један од посланика бивше власти изашао пред камере и прогласио већински језик којим се говори у Црној Гори за црвену линију. Човјек до мене почео је да тетеља језиком. Помислио је да га овај с телевизије вријеђа због ракија које је зором попио, од којих му је језик отепао и због чега је тешко састављао ријечи. Не брини ништа није уперено против тебе, рекох му с намјером да га смирим. Негго пррлоотив ккктога упита ме црвен у лицу прекорачилац црвене линије. Запријетио је нама који смо тријезни одговорих му.
Пријетња црвеном линијом емитована са националне Телевизије била је упућена људима који више него добро знају којим језиком говоре. Уосталом тим, српским језиком, говори већинска Црна Гора.
Повишеним тоном почело се пријетити свима који трезвено гледају на резултате пописа становништва у Црној Гори. Посланик старе власти саопштио је да се о већинском језику под обавезно мора ћутати иначе ће бит кастига. Уколико се било што послије пописа становништва по питању већинског језика покуша промијенити то ће представљати прелазак црвене линије што би Црну Гору увело у нестабилност и незапамћени хаос. По њему и његовој партијској сабраћи ако податке о језику којим говори већинска Црна Гора под хитно не заборавимо и уколико поводом тих бројки не будемо држали језик за зубе урушиће нам се држава. Изгубићемо независност. Престаћемо да постојимо послије пуних Хиљаду година. То је најновија црвена линија екстра црногорског типа. О њој су у Скупштини Црне Горе почели да излажу своје небулозе посланици бивше владајуће партије и коалиционих им партнера. Каква ли су се све лупетања, празнословља и будалаштине чуле из њихових редова поводом језичке црвене линије сувишно је коментарисати. На срећу нормалног народа постоји једна бијела линија која извргава руглу постављаче црвених линија. Та линија носи име Ла Линеа.
Док фрустрирани црвенолинијци здруженим снагама запетљавају Гордијев чвор са црвеном идентитетском машницом на врху и пратећом поруком на специфичном језику бијела линија им се клибери. Исплазила им је свој бијели језик (види цртеж).
Тако вам сликовито изгледа данашња Црна Гора са својим црвеним линијама и својим бијелим линијама. Поређење ће бити потпуније уколико пажљивије анализирате цртани филм Ла Линеа. Јунак филма је нацртан у једном непрекинутом потезу заједно са линијом по којој хода. Аутор цртаног филма Ла Линеа исмијавао је разне друштвене накарадности, извргавао руглу индоктринацију, бирократске процедуре, потрошачко друштво. И што је најважније јунак цртаћа Ла Линеа сличан нам је и по томе што не користи стварни већ имагинарни језик који је смјеша свега и свачега. Понајвише се изражава мимиком. Шири руке, снебива се, гунђа, галами, бркљачи, пријети, живцира се, показује лакат, кревељи се…
Цртана серија Ла Линеа инспирисала је многе музичаре. Међу њима и Riddle s Gigi D Agostinom који су компоновали пјесму “Бла, Бла, Бла,”. Независно да ли прича почиње или се завршава са црвеним или бијелим линијама сви добро знамо што значи и коју тежину има “Бла, Бла, Бла…” када се употријеби на јавној сцени у политичке сврхе.
