Пише: Војин Грубач
Док су се на премијерском сату око идентитетских питања сукобљавали ДПС и његови сателити са ЗБЦГ, немајући других тема, премијер Спајић је упорно усмјеравао причу у правцу: економије и стандарда грађана!
Нема сумње да идентитетске теме треба расправљати, али прије свега кроз медије којих у Црној Гори има напретек.
Што се тиче премијерског сата, очигледно је било да Спајић није припадник тих старих, идеолошки олињалих и неефективних политичких индијанских племена који нити једну идентитетску причу нису могли затворити у претходне три и по деценије.
Зашто? Зато што решавањем било које идентитетске теме, дотични политичари губе смисао политичког постојања.
Зар је нормално да питање идентитетских тема заузме 90 одсто времена на премијерском сату? Наравно да није!
Заиста је била надреална слика када премијер Спајић мирно стоји за говорницом док иза њега, а потом испред њега посланици СД-а закувавају партер имитирајући некакав физички сукоб, вјероватно желећи импресионирати премијера и јавност својом кочоперношћу.
Премијер је изгледао као Алиса у земљи чуда, мирно посматрајући идеолошке џунглаше прошлих времена како изводе кате на подијуму.
Главни актери, посланици СД-а Бранислав Ненезић и Борис Мугоша су на моменат заборавили да се у парламенту „парла“, те да уопште није потребно вриштање уз гранање рукама и залијетање са бацањем копита у ваздух!?
То грађани уопште не воле. То је примитивно и политички погубно.
Јер, сва те залијетања су дио лоше представе са пројектованом завршницом да до физичког конфликта уопште не дође.
Тачније, ради се о смијешном фолирању ликова који, да чудо буде веће: себе сматрају ексклузивним носиоцима „европејства“.
Они и јесу Европејци али попут мањег дијела, екстремно дивљих миграната из Африке и Азије који на тлу Европе демонстрирају своје чудне навике из пустиња и савана.
