Пише: Бисерка Рајчић
Читала сам га најпре у преводима Петра Вујичића. Нешто касније у оригиналу. После смрти Петра Вујичића 1993. године почела сам да га озбиљније читам и преводим. Недавно у издању „Трећег трга“ допунила сам са двеста педесет страна преводе Петра Вујичића својим, насловивши збирку „Изабране песме“ (575 стр.).
На овогодишњем Сајму књига водила сам занимљив разговор са својим издавачем Дејаном Матићем о његовом животу и разнородном уметничком стваралаштву. У оба случаја ради се о изузетној личности и изузетном уметничком ствараоцу, о особи која је створила властити свет, изразивши га песнички непоновљивом тематиком и „језиком“. С обзиром на то да свет уметника, посебно песника често бива у нескладу с поретком света у коме се родио, живео и стварао. Међутим, Херберт нас је обдарио јединственом уметношћу, коју је створио захваљујући свом јединственом животу и уметничком свету. Рођен је 29. октобра 1924. године у Лавову, у енглеско-јерменско-пољској веома образованој и материјално ситуираној породици.
Своју прву песничку збирку насловљену са „Зрак светлости“ објавио је 1956. С обзиром на то да се веома разликовала од соцреалистичке поезије брзо је била примећена, како у земљи тако и у иностранству. Међутим, још дуго није могао да путује ван Пољске. Живео је од писања ликовне критике, објављујући је у католичкој штампи. Поезију такође, само по коју песму.
На данашњи дан рођен српски пјесник и љекар Јован Јовановић Змај
Поред поезије писао је и есеје. 1962. објавио је збирку есеја насловљену са „Варварин у врту“, која је изврсно оцењена у Пољској и у иностранству. О њој се писало, превођена је. У преводу Петра Вујичића објављена је 1990. године у београдској издавачкој кући „Просвета“ у тиражу 10.000. У мањем тиражу објављена је 2006. у Београду, у АЕД студију.
После посете Холандији Херберт је написао занимљиву збирку есеја насловљену са „Мртва природа с ђемом“, коју сам превела и објавила у Књижари прота Васа у Панчеву. Превела сам и збирку есеја „Лавиринт над морем“, посвећену грчкој митологији, коју је третирао као сложени „лавиринт“. Објављена је 2004. године у издању „Градца“. Превела сам и Хербертову последњу збирку есеја насловљену са „Краљ мрава“, коју је 2013. објавио „Архипелаг“.
Почео је да пише и драме: „Филозофска пећина“, „Друга соба“, „Реконструкција песника“, „Чутке, комад за гласове“, које га нису прославиле. Најизвођенија је „Филозофска пећина“, која је у преводу Петра Вујичића објављена 1988. у књизи „Господин Когито“ (Сарајево, „Свјетлост“).
У знатно већој мери превођене су и објављиване Хербертове песничке збирке: „Хермес, пас и звезда“, „Студија предмета“, „Натпис“, „Извештај из опседнутог града“, „Ровиго“, „Елегија о одласку“, „Епилог олује“ и најпревођенија и најобјављиванија „Господин Когито“.
Захваљујући њима Херберт је постао популаран и награђиван најзначајнијим светским наградама: „Хердерова“, „Ленауова“, „Петраркина“, „Габора Бетиена“, „Јежија Кошињског“, „Јужикова“ и друге, које су му омогућавале путовања по земљама Медитерана, по Грчкој и Италији, по Европи: Аустрији, Немачкој, Француској, Енглеској, Холандији; по Америци. У свим поменутим земљама објављиване су му песничке збирке, посећивао је најзначајније Фестивале поезије, добијао хонораре који су му омогућавали да у некој земљи дуже борави.
Сто година после одласка великог српског песника Алексе Шантића
Због сукоба с Чеславом Милошем није добио Нобелову награду, премда је заслуживао, с обзиром да је као песник превођен на педесетак језика. Од краја шездесетих година сматран је једним од најзначајнијих писаца света. Умро је 28. јула 1998. године у Варшави.
Сахрањен је на познатом варшавском гробљу Повонски. Тек посмртно је награђен најзначајнијом пољском наградом Орден белог орла.
Стогодишњица Хербертовог рођења у Пољској започела је у фебруару 2024. године обележавањем огромним муралом с његовим портретом у Варшави, у улици Тамка број 47, низом свечаности посвећеним његовој личности и поезији.
Од 2010. године постоји фондација Збигњев Херберт у Варшави, коју је основала његова супруга Катажина Ђедушицка Херберт, која сваке године додељује Међународну Награду Збигњев Херберт. Последњи је 13. маја 2024. добио Јанг Лиан, кинески песник који живи у Берлину. Од Срба добио је Чарлс Симић.
У Београду стогодишњица рођења Збигњева Херберта обележена је обимним избором његове поезије у издању „Трећег трга“, насловљеном са Изабране песме, у преводу Петра Вујичића и Бисерке Рајчић, разговором на овогодишњем Сајму књига, гостовањима „Трећег трга“ у неколико већих градова у Србији.
Извор: Новости
