Уторак, 17 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Никола Маловић: Јести лебац од писања није лако

Журнал
Published: 20. октобар, 2024.
Share
Никола Маловић, (Фото: ИН4С)
SHARE

Пише: Мила Милосављевић

За четврт вијека написао сам 18 књига, разних жанрова – фотомонографију о 80 година Бродоградилишта у Бијелој, фотомонографију „Херцег Нови – Град са 100.001. степеницом“, са 535 фотографија у декириковској перспективи, потом је настала књига „Андрић и ђаво“, жанровски фото-новела у драмској форми, па текст сад већ незаобилазне „Бокешке бојанке“… Окушати се у различитим жанровима и формама куражи писца да се разиграва чак и на оним пољима спрам којих није имао интересовања на почетку каријере. Јести лебац од писања није лако, али је могуће, каже Никола Маловић, у интервјуу за „Дан“. Нашег саговорника затекли смо у припремама за пут на Међународни сајам књига, гдје ће се сусрести са читаоцима и потписивати своје књиге.

  • Како доживљавате велики празник књиге под куполама Београдског сајма?

– Београдски сајам књига је незаобилазна сезонска фешта у част писане ријечи, када много тога изгледа оптимистичније у земљи која се опет бори да опстане. Бити годинама „с оне стране штандова“, запричан са готово свим јавности знаним издавачима, са свим колегама, домаћим писцима, новинарима, значи да су се остварили сви снови Николе Маловића, некадашњег студента Филолошког факултета.

  • Прошле сте године прославили 25 година књижевне каријере и за то вријеме сте имали само три промоције у главном граду Црне Горе, у Бару једном и нигде више, не рачунамо ли Боку Которску. Како је то могуће?

– Ради се о становитом парадоксу, јер црногорској је јавности познатије моје дјело од тога како изгледам и звучим уживо. За Куртине владавине сва ми је црногорска врата затворила прва реченица романа који ме прославио, будући да „Лутајући Бокељ“ почиње овако: „Још увијек мислим на српском“.

Светионик, Колоплет лудила свих врста

Вара се свак ко мисли да је мислити на српском престало да буде проскрибовано, забрањено. Постаће опет.

  • Да ли у том смислу присуствујемо паузи у односу на оно о чему говори најкоментарисанија прва реченица у савременој српској књижевности, прва реченица романа „Лутајући Бокељ“?

– Да. Након паузе у којој је унијета тробојка у кабинет Предсједника Скупштине, све ће се наставити по старом. Пуштени смо на миру неко вријеме, док још траје сјећање на литије, али по утапању Црне Горе у море НАТО-а, по ножевима у леђа које смо, извињавам се, колективно забили најближој браћи, може ли ико смоћи снаге да, нпр. српски језик прогласи званичним, врати историјску тробојку, химну, те се челичним запрљањем уједини са Србијом во вјеки вјеков?

  • Може ли?

– Зависи од тога хоће ли Русија успјети да промијени геополитичку парадигму. Побједа у рату у Украјини не значи и побједу над вампирском тежњом Колективног запада да до конца живе на рачун свих источних и јужних народа свијета. Док се пале сва историјска жаришта на Блиском истоку, парламентарна Србија је изгласала да сама себе убије копањем литијума. Патријарх који нема ништа против, судећи по изјавама, да папа посјети Србију, једини је који још може да спаси највећу од свих својих земаља, Србију. Тиме би и нама помогао. Да ли ће, не вјерујем да ће бити ваше следеће питање.

  • У свијету који на наше очи гори, гдје је место правој или лијепој књижевности?

– Мислим да је ово највеће питање које тренутно мучи творце праве илити лијепе књижевности. Од 100 писаца, праву књижевност има знање и умијеће да твори 2-3% умјетника.

Маловић: Светионик – Што да радимо док чекамо?

Само такве бисмо смјели да називамо књижевницима. Одавно говорим, књижевност мора и да подучава, а не само да забавља. Задатак савремене књижевности, просијемо ли оне који желе да зараде паре темама за у сваку кућу, требало би да буде одговор како да живимо ако прежимо употребу тактичке нуклеарне бомбе.

  • У једном сте тексту спекулисали гдје бисте то вољели да живите да не живите у Херцег Новом. Написали сте да би то требало да буде нека европска земља, можда Португал, неки мали град на обали, у коме бисте отворили класичну књижару. Но, Ви сте оснивач тренутно једине преостале класичне књижаре у Црној Гори, зар не?

– Јесте, и та ме чињеница обавезује, уз шалу о евентуалној промјени географије, не и занимања, посебно стога што смо ове године обиљежили 20 година постојања херцегновске Књижаре „Со“. Мислим да у историји никад на нашим просторима није постојала књижара, али и издавачка кућа са већим избором књига на морске, поморске и бококоторске теме.

Извор: Дан

TAGGED:ДанМила МилосављевићНикола МаловићСписатељствоЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Александар Живковић: Енциклопедијска ексклузија ЦАНУ
Next Article Туфик Софтић: Све фабрике на сјеверу до темеља покрадене

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Млади и религија: Од потраге за смислом до подршке у тешким тренуцима

Пише: Кристина Кљајић Тијана Петровић дан започиње молитвом, а свако недељно јутро одласком на богослужење…

By Журнал

Условни побједници избора 30.августа су неспособни и политички дефектни

Условним побједницима избора 30.августа 2020. ваља "честитати" појединачне изласке на предсједничке изборе, али и међусобне…

By Журнал

Опенхајмер – ланчана реакција емоција

Тако убједљиво, тако јасно. То не може да одглуми неко ко дубоко не разумије философију…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишуПрепорука уредника

Горан Дакић: Независна држава Томпсон

By Журнал
Други пишу

Између мита и реалности: Колики је значај организације БРИКС+

By Журнал
Други пишу

Научни скуп „Манастир Светог арханђела Михаила на Превлаци и Зетска митрополија“ (14-16. новембра)

By Журнал
Други пишу

Синан Гуџевић: Близaнaц близaнцу грoб

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?