Пише: Весна Шошкић
Нова књига пјесника из Бара, Игора Ремса “У зноју тишине – Песме из карантина” настала током његове изолације због епидемије ковида, промовисана је у Народној библиотеци “Радосав Љумовић” у Подгорици, а прије тога у Библиотеци града Београда.
Књижевни критичари сложили су се да поезија Игора Ремса носи особен стилски печат, наглашену лирску суптилност и ликовност.
Позната књижевна критичарка из Црне Горе, Јованка Вукановић, на промоцији у Подгорици, између осталог, је истакла да Ремс “свој однос према свијету, био он сагласан или дистантан, исказује кроз наглашену лирску суптилност и барокну заводљивост, што његовој поезији даје особен стилски печат. Свијет Игора Ремса остварује се кроз богату колоритну фигуралност. Бескрајни преливи ликовних нијанси, претварају његову поетску мисао, готово у тродимензионалну, опипљиву стварност, у новосложени синкретизам од ријечи, тона и боје” нагласила је Вукановић.
Мр Милорад Дурутовић, књижевник, је скренуо пажњу да не треба занемарити поднаслов књиге “Песме из карантина”, јер је, како је казао, његов прагматични потенцијал очигледан.
“Изгледа да је искуство потоње пандемије, љупког назива Корона – више астрономског, него медицинског подназива Ковид 19, дало замаха књижевној продукцији и код нас и у свијету. Није то случајно, посебно када је ријеч о пјесницима, јер они живот сагледавају са више густине. Суочен са опасностима које вребају споља, бивајући позван, као тушта и тма других становника ове планете, на социјалну изолацију, карантин, наш пјесник није одустао од својих пјесничких лутања, ходочашћа и хододарја, већ само дубље заронио унутра, у себе, у сопство, у саморефлексију, али знајући да горње спратове наших живота, небеса сама, не подлијежу медицинским и социјалним санкцијама”, истакао је Дурутовић.
Поезију је казивао аутор, Игор Ремс, а промоцији у Подгорици присуствовао је пјесников друг из карантина са којим је постао пријатељ, Харис Турусковић – Превлачки, којем се аутор обратио са посебном емоцијом.
Поетски глас пјесника Игора Ремса, прије промоције у Подгорици, чуо се и у Београду, гдје су његову најновију збирку, у Библиотеци града Београда, представили писци и књижевни критичари Бојана Стојановић Пантовић и Иван Деспотовић.
“Петнаеста пјесничка књига Игора Ремса, пјесника и сликара, надовезује се на поетичко – имагинативну основицу његових претходних збирки. Тако се егзистенцијална спирала лирског јунака непрестано саображава својевољно изабраној фигури путника, који сликовним гестовима, говором боја и готово неоекспресионистичком визуелизацијом њиховог значења, похрањује и овјековјечује поједине предјеле, митолошке, културне и љубавне мотиве” казала је, између осталог, Бојана Стојановић Пантовић.
Пјеснички језик Игора Ремса подсјећа на библијски, истакао је Иван Деспотовић.
“Острво, односно море, јесу симболи вјере, те пјесник, лирски субјект, плива затворених очију. Поетски дискурс се не односи само на пјесника и не осликава само личну хронику и развој, већ на све људе, такозвану судбину постојања. Зато се појављују и пјесме са женским ликом у првом лицу, једна свеопшта исповијест и општа Пјесма” казао је Деспотовић.
“Домаћини у Подгорици су били љубазни, али чини ми се да је наше друштво још увијек дубоко подијељено. То никако није добро културолошки, али ни у једном другом смислу. Зато посебно волим Београд, јер је он космополитски град у којем никоме није тијесно. Има ширину и препознатљивост коју нема ниједан други град на простору екс- Југославије. Ако ваше умјетничко дјело задовољава естетске критеријуме и буде препознато као такво, врата су вам широм отворена, што је важно за умјетнике, и уопште стабилност и развитак друштва. Имам утисак да то није случај када је ријеч о мом граду Бару, што ме често жалости. У сваком случају, драго ми је што је критика дала своју ријеч о мојој последњој књизи и што је стигла до читалачког аудиторијума, јер поезија и умјетност, могу нас оплеменити и повезати”, казао је Ремс за Радио Бар и Бар Инфо након промоција.
Извор: Barinfo.me
