Петак, 19 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ГледиштаПрепорука уредника

Елис Бекташ: Шајкача и опанак на бранику слободе

Журнал
Published: 14. август, 2024.
2
Share
Фото: ИМДБ
SHARE

Пише: Елис Бекташ

Свињарија са испоручивањем долине Јадра корпорацији Рио Тинто с једне стране је искључиво унутрашње питање Републике Србије. С друге стране, међутим, само посвемашњи политички идиот може вјеровати да се та свињарија не тиче и околних земаља, барем као парадигма модела увођења тих земаља у стање колонијалног ропства.

О експлоатацији литијума као разорној и погубној еколошкој катастрофи нашироко је писано, понекад и уз претјеривања и пренаглашавања, али та су претјеривања и разумљива и допуштена када је у питању борба за сам живот. Еколошки прихватљива експлоатација литијума – не постоји нити може постојати, без обзира на сладуњава увјеравања корпоративних агитпроповаца и њихових квислинга у тијелима власти.

Није, међутим, проблематичан само еколошки аспект свињарије са Рио Тинтом. На много начина, чак је и већи проблем деструкција државе кроз интервенције на легислативи, а превасходно на закону о рударству и геолошким истраживањима у Републици Србији од 2021. године, којима се страним корпорацијама допушта извоз полуобрађене рудне сировине, чиме Србија буквално поклања метале и минерале који се налазе у таквој сировини, и којим се, што је још опасније, улога јединица локалне самоуправе у процесу одлучивања своди на – икебану. А држава се, као управни апарат, одриче доброг дијела својих механизама контроле над страним експлоататором, као што се одриче и огромног дијела прихода.

Такав закон у Србији засигурно није могао донијети друштвено и национално освијештен Србин, као што га у Конгу или Чешкој не би могао донијети друштвено и национално освијештен Конгоанац или Чех. Такав закон могу донијети само издајници и квислинзи који презиру идеју јавног добра и интереса друштва на чијем се челу налазе.

Елис Бекташ: Чувајте Дејтон као зјеницу ока свога

Уколико властима Републике Србије пође за руком да уведу Рио Тинто у долину Јадра, то ће означити довршавање процеса посттранзицијске колонизације, а након србије ће, по домино-ефекту, у колонијално ропство пасти и околне земље. Прво Босна и Херцеговина, у којој федералне власти никада и нису имале свијест о јавном добру и интересу и које се према страном корпоративном капиталу традиционално понашају слугански и снихсодљиво, а у томе им се придружују и власти Републике Српске, чији се предводник просто утркује да што прије испоручи Српску корпоративном злодуху.

Због тога се она Србија, која је изашла на улице да протестује против Рио Тинта и Вучића, не бори само за себе, већ се бори и за околне земље. Али да би та борба имала икакве изгледе на успјех, она не смије бити вођена као и досадашње сличне битке. Србија овај пут не смије допустити ни властима ни опозицији да те протесте обесмисле и угуше. А да би се то постигло, Србија на протесте мора изаћи са шајкачом на глави и са опанком на ногама, јер само ти парадигматски симболи шумадијског геџе, као предуслов и националне и државне свијести, имају довољну снагу да се супротставе и перфидном колонизаторском окупатору и његовим квислинзима у Србији. И само на тај начин Србија која протестује може поколебати барем дио оне хипнотисане Србије у власти Вучићевог СНС, која наивно вјерује да је вулгарни фолклорни национализам, чији је врхунац досегнут умотавањем у заставу и пуштањем сузице на Ист Риверу, доказ националне и државничке свијести.

Да би се схватило пред колико тешким искушењима и пред колико тешком битком се налази Србија, потребно је схватити да су они који у свијету корпоративног колонијализма желе видјети покорену и поробљену Србију одахнули два пута. Први пут када је убијен Зоран Ђинђић и други пут када је Александар Вучић дошао на њено чело. Вучића је, као амбициозног радикала, корпоративни Запад пробрао да доврши посао испоручивања Србије корпорацијама ког његови претходници попут Динкића и Ђиласа нису успјели довршити, а у пакету са Вучићем одабрана је и псеудолиберална опозиција која је толико опсједнута дијалогом са страним амбасадама да никада није успјела пронаћи заједнички језик са житељима Србије. Уосталом, опозиција оличена у Драгану Ђиласу и Мариники Тепић испоручила би Србију Рио Тинту једнаком брзином као и власт оличена у Александру Вучићу.

Зато, Србијо, шајкачу на главу, опанак на ноге али и књигу у руке, јер те само свијест и знање о себи самој али и о свијету у ком се налазиш може спасити, а ако спасиш себе, спасићеш и друге. Но, не очекуј одмах захвалност за то, јер је хипнотички транс многих које ћеш спасити предубок и многи међу њима нису у стању схватити одакле долази опасност.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:политикаСлис БекташСрбијастав
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Александар Живковић: Борислав Пекић на Теразијској чесми, 11. марта 1991. у 5 ујутру
Next Article Гидеон Леви: Смена Нетањахуа није довољна

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Бока у федеративној Југославији и самосталној Црној Гори

Завршетком Другог свјетског рата долази до промјене друштвеног уређења у Југославији као посљедице комунистичке револуције…

By Журнал

У походу на неспокој: О једној пјесми Ђорђа Балашевића

У музичком опусу Ђорђа Балашевића постоји завидан број пјесама што би могле равноправно да стоје…

By Журнал

Сликар кога су сви волели

Није често било бележено током дуге историје ликовне уметности да сликара или вајара за живота…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Небојша Поповић: Игра високог улога: Стратешки пораз Русије или ЕУ

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Вук Бачановић: Узнемирујући садржаји

By Журнал
Гледишта

Ранко Рајковић: Свјетска промоција “Интер-бића” у Црној Гори

By Журнал
Други пишу

Ђуро Радосавовић: Нема ријечи у парламенту

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?