Пише: Давор Џалто
Џулиан Асанж је, коначно, слободан (колико је могуће бити слободан у свету којим доминира капиталистичка логика). Ово је изванредна вест, пре свега за Асанжа, његову породицу и пријатеље. Људи широм света – који су још увек заинтересовани за тако старомодне идеје као што су слобода, демократија и људска права – славе. Реч је о великој победи против једног дуготрајног прогона. Па ипак, ова вест изазива помешана осећања, оставља горко-слатки укус. Деценије језивих злочина, рушења демократских режима, покретања нелегитимних и нелегалних ратова, тортуре… све под изговором привржености ”демократији” и ”људским правима”, као да нису биле довољне; Империја има потребу да прогони и појединце.
Империја користи све стандардне инструменте које су ”стари добри” тоталитарни режими користили против дисидената: нелегитимна хапшења и затварања, провлачење кроз прљаве медијске кампање са циљем уништавања моралног интегритета непослушних, мучења… Физичка елиминација је, срећом, избегнута у случају Асанжа, и разумно је претпоставити да је то било због сталног притиска многих појединаца и организација које су се годинама бориле за Асанжа и његова права.
Асанж је био изложен ономе што Џон Пилџер (Jogn Pilger) назива ”стаљинистичким процесом”, што би било незамисливо у било ком друштву у ком постоји барем основни ниво разумевања демократије и људских права. ”Никада нисам видео тако прљаву кампању клеветања”, примећује Пилџер. Били смо сведоци ”фабриковања лажи са циљем дефамације човека који је одбио да се придружи клубу: који је веровао да новинарство треба да буде у служби јавности, а не онима изнад”.
Како Пилџер истиче, Асанж је ”разоткрио лажни карактер ратова које су медији промовисали, те злочиначку природу америчких ратова, корупцију диктатора, као и зла Гвантанама. Натерао је нас, на Западу, да се погледамо у огледало. Разоткрио је да су званични телали истине по медијима заправо саучесници: они које бих назвао вишијевским новинарима. Ниједан од ових преваранта није поверовао Асанжу када је упозоравао да му је живот у опасности: да је ‘сексуални скандал’ у Шведској намештен и да је пакао неке америчке затворске рупе заправо крајња дестинација.”
Случај Асанжа и Викиликса уклонио је и последњи смоквини лист који се претварао да скрива опресивни карактер Империје и њену спремност да примени чак и најстрашније бруталности када сматра да су прикладне. Наравно, увек у име слободе, демократије и људских права. Сви који нису безнадежно индоктринирани (или, евентуално, плаћени да размишљају ”на прави начин”) могу јасно да виде да је Империја изгубила сваки кредибилитет, да активно потискује слободу, демократију и људска права кад год и како год јој то одговарало.
Да поново цитирам Пилџера, ”судско саслушање за екстрадицију у Лондону ове недеље је завршни чин англо-америчке кампање за сахрану Џулијана Асанжа. То није регуларан процес. То је освета. Америчка оптужница је очигледно намештена, то је доказива подвала. До сада су Асанжова саслушања подсећала на њихове стаљинистичке еквиваленте током Хладног рата.” Једна ”демократска” земља је дозволила ”злобној страној сили да манипулише правдом” и упустила се у ”опаку психолошку тортуру над Џулијаном – облик тортуре који су, како је истакао експерт УН Нилс Мелцер [Nilc Melzer], усавршили нацисти као најефикаснији у сламању својих жртава.”
Испоставило се да је лице умилног анђела заправо маска која иза себе скрива демона. Али, хеј, погледајте тамо – ено га диктатор Путин! Види, тамо је и Кина! Пошто су они тамо ми морамо имати carte blanche да радимо шта хоћемо, како хоћемо. Зато што смо ”слободни свет”.
Ако не прихватите ту причу, можда ћемо морати да вас прогањамо, водимо кампању против вас, ако треба и да вас мучимо све док не схватите да је то тако. Ако сте баш превише тврдоглави, и савремена верзија Гулага баш и не ради на вама, можда ћемо морати и да вас физички елиминишемо. Наравно, све то само у сврху афирмисања слободе, демократије и људских права. То ће, на крају крајева, бити и за вашу личну корист, јер је мудро схватити да не може постојати свет изван империјалног домашаја. Ако би и постојао, то не би био свет у коме би вредело живети.
Зашто је Империја користила такву бруталност, са таквом посвећеношћу, током много година, против једног појединца? Да би послала поруку. Порука је да мафијашки босс не трпи непослушност, чак и ако је израз непослушности сасвим мали и не нарочито значајан.
Сви они који озбиљно схватају идеје слободе говора и мишљења, демократије и људских права су овим упозорени да могу бити изложени сличном прогону ако оно што раде стане на пут империјалним интересима. У том смислу, Империја је послала поруку коју је хтела да пошаље. Да, она је, после много година, коначно омогућила Асанжу да напусти затвор, али тек након што му је проузроковала енормну патњу, као и бол и патњу његовој породици и пријатељима, приморавајући га да неке од својих потенцијално најпродуктивнијих година проведе борећи се за голи опстанак и здрав разум. Дозвољено му је да напусти затвор под условом да се изјасни кривим. Империјални паx је тако сачуван и симболички реафирмисан. Друг Стаљин би био задовољан.
Горко-слатки исход саге о Асанжу омогућио нам је да поновимо неке од лекција из дуге историје борбе против угњетавања и тоталитаризма.
Да, све нелегитимне структуре моћи, укључујући и недемократске владе, имају тенденцију да крију своје тајне. Како у ”старим добрим” тоталитарним системима, тако и у савременим либералним и ”демократским”: ”обични смртници” немају шта да расправљају о државним пословима, још мање да активно учествују у њима.
Меинстрим медији су ту да подржавају званичну идеологију и одржавају империјални паx, прогонећи сваког оног ко се усуди да оспори званични наратив. Џон Пилџер даје вредне оцене и по овом питању:
”Говори се да шта год да се деси Џулијану Асанжу у наредне три недеље, то ће умањити ако не и уништити слободу штампе на Западу. Које штампе? The Guardian? BBC, The New York Times, Џеф Безос Washington Post? Не, новинари у овим организацијама могу слободно да дишу. Јуде из Гардиана – који су флертовали са Џулијаном, искористили његово значајно дело, направили значајан профит, да би га затим издали – немају чега да се плаше. Они су безбедни јер су потребни.”
Џо Лорија: Џулијан Асанж напокон слободан
Не само медији, већ и највећи број интелектуалаца има исти менталитет, који карактерише морална дегенерација, кукавичлук, послушност и бескичмењаштво, спојена са похлепом и тежњом за моћи, ма колико та моћ била безначајна. Исти они интелектуалци на Западу, који су толико спремни да, у сваком тренутку и колико год је то потребно, говоре о злочинима Путиновог режима, редовно ћуте о злочинима западних влада (а случај Асанжа је само један од њих). Они који то чине су лицемери, вредни презира.
И више од тога, они су саучесници у тим злочинима, стављајући се на страну пропагандне индустрије, где ћутање може бити подједнако опасно као и отворено учешће у пропаганди.
Па ипак, постоји још једна важна лекција из Асанжовог случаја коју треба поновити (или изнова научити): увек постоји шанса за позитивну промену, за победу, чак и кад је она веома мала, ако постоји довољан број посвећених људи, који су спремни да раде смислено, поштено и пожртвовано, дуги низ година, борећи се против репресије у име људске слободе и достојанства.
Оно што Пилџер каже о слободи штампе важи и за друге домене – слободу савести, мисли и говора, без којих је незамисливо људско достојанство и испуњен људски живот: ”Слобода штампе сада припада часној мањини: изузецима, дисидентима на интернету који не припадају ниједном клубу, који нису ни богати ни напуњени Пулицерима, али који праве добро, непослушно и морално новинарство – онима попут Џулијана Асанжа.”
Извор: Аутограф.хр
