Piše: Pavle Kosić
U Italiji je prošlog meseca usvojen zakon o autonomiji kojim se regionima omogućava da traže veća ovlašćenja pri kontroli trošenja prihoda od poreza koji su prikupljeni na njihovoj teritoriji. Prema zakonu, pokrajinske vlasti mogu da traže da preuzmu kontrolu nad do 23 oblasti, kao što su obrazovanje, kulturna baština i međunarodna trgovina.
Opozicija tvrdi da će zakon dodatno povećati podele između bogatog severa i siromašnijeg juga zemlja. Predlog zakona je toliko polarizovao političku scenu u Italiji da su organizovani protesti, a tokom rasprave u parlamentu došlo je i do tuče u kojoj je povređen opozicioni poslanik iz „Pokreta Pet zvezdica“.
Premijerka Đorđa Meloni, međutim, ističe da će zakon ojačati demokratiju i stabilnost u zemlji. Ona je optužila opozicione protivnike zakona za neodgovorno ponašanje.
Renesansa italijanskog fudbala po meri Đorđe Meloni i Matea Salvinija
„Najsmešnije je to što se opozicija podelila oko autonomije. Optužuju nas da želimo da podelimo Italiju. Treba se setiti nekih stvari. Ideja o davanju veće autonomije nije izum desnog centra. To je princip koji je u ustav unet reformom 2001. godine pod vladom levice, što su Italijani kasnije potvrdili i na referendumu“, rekla je Meloni u nedavnom video-obraćanju.
S obzirom na veliki broj protivnika zakonu, pokrajinska skupština Emilije Romanje odobrila je raspisivanje referenduma kojim bi se omogućilo odbacivanje zakona o autonomiji.
„Da za referendum za ukidanje zakona o diferenciranoj autonomiji, koji rizikuje da podeli zemlju. Emilija Romanja je uvek podržavala svaki proces decentralizacije koji je približavao odluke građanima, ali u jasnom okviru italijanskog jedinstva i u okviru logike solidarnosti i jednakih prava“, poručio je predsednik pokrajine Stefano Bonačini u objavi na Fejsbuku, dodajući da raspisivanje referenduma podržavaju i pokrajine Kampanija, Toskana, Pulja i Sardinija.
Podele sežu daleko u prošlost
Zakon o autonomiji ponovo je potvrdio već dobro poznatu podelu između severa i juga Italije, koja datira još od ujedinjenja zemlje 1861. godine, kada je severni Pijemont zauzeo južno Burbonsko kraljevstvo. Reč je o rascepu koji zapravo nikada nije zalečen.
Rasprostranjeno siromaštvo dovelo je do masovne migracije Italijana iz južnih pokrajina. Prema pisanju Politika, na to su dodatno uticale predrasude, uključujući omalovažavanje južnjačkih dijalekata, koje su opstale svih ovih godina.
Istovremeno, na bogatom i industrijalizovanom severu priča o borbi protiv lenjih, korumpiranih i mafijom „zaraženih“ južnjaka siguran je put ka pobedi na izborima. Pojedini separatistički političari čak su išli i korak dalje, pa su prizivali erupciju vulkana Etne i Vezuva.
Ukoliko bi Lombardija, Veneto i Emilija Romanja zadržali prihode od poreza, pojedine procene pokazuju da bi ostatak Italije ostao bez gotovo 200 milijardi evra. Dok bi, u teoriji, južne pokrajine takođe mogle da preuzmu kontrolu nad određenim oblastima, nedostaje im osoblja i kapaciteta za upravljanje njima.
„To je kao da pokrenete bolid Formule 1 pored običnog automobila. Sever zna da može da pokrene svoj automobil bez problema, kao i da jug nema tu mogućnost jer nema tehničke kapacitete i kadrove potrebne za taj auto“, kaže za Politiko italijanski istoričar Anđelo Forđone.
Krajem prošlog veka, na jugu Italije su se formirale grupe koje traže obeštećenje i reviziju istorijski udžbenika. Mnogi Italijani novi zakon sada vide kao nastavak diskriminacije koja datira još od ujedinjenja. Napulj, nekada prestonica Burbona, uporište je takvih grupacija. Istovremeno, neki južnjaci bojkotuju proizvode sa severa i pozivaju sugrađane da kupuju samo robu koju proizvode kompanije sa sedištem na jugu Italije.
„Jug je 1861. godine izgubio sposobnost da se razvija. Veća regionalna autonomija bi funkcionisala kada bi svi imali iste uslove. Međutim, od Drugog svetskog rata nijedna vlada nije pomogla da se reši nejednakost“, ističe Forđone.
Nezadovoljstvo na jugu dovelo je i do poziva na otcepljenje, a među onima koji su podržali secesiju je i pisac Pino Aprile, osnivač projužne organizacije „24. april“.
„Ako smo svedeni na koloniju i ne možemo da budemo punopravni građani, onda je bolje da idemo sami“, rekao je Aprile.
Izvor: NIN
