Пише: Оливер Јанковић
Друго коло Вимблдона. Аутсајдери играју на све или ништа, а велики се муче. Оно, није баш да се муче, али застајкују под налетима младих противника жељних сензације. Беретини не спада у млађе, али некадашњи финалиста овог турнира наступа из четвртог или петог ешалона претендената на овогодишњи трофеј. И као такав, увјерио је Синера да није лако бранити бр. 1 на АТП листи, већ на самом почетку великих такмичења.
За то вријеме, Новак се мудро, тактички повукао на мјесто бр 2, и отишао међу испоснике. Наиме, у овој години Ђоковић нема још ни један трофеј. И тако гладан финала и освајања, тек опорављен од мањег хируршког захвата, лагано се разиграва у почетним колима травнатог грен-слема, дијелећи волеје и полуволеје по Лондону, као некад Дуле Савић!
Јуче му је такмац био 22-годишњи Шкот Фирнли, који, уз сву младост и очигледно тениског знање није могао да учини ништа битно против „старог јунака“. Али успио је да узме сет. Онолико колико противници отимају Синеру. И успио је да запријети изједначењем у сетовима. Новак је сервирао за останак у четвртом сету код 5:4 за Британца. Али управо се ту десило оно што квалитативно дијели Ђоковића од шкотског јуноше. 3 : 0 у гемовима за Србина и дођосмо до лаганих, безопасних, самоувјерених 3 : 1.
